Zamija, poznata, pored drugih naziva i kao ’dragulj Zanzibara’, ’smaragdna palma’, ’biljka večnosti’ jedna je od veoma popularnih dekorativnih biljaka, zahvaljujući lepom izgledu, karakterističnom po sjajnim glatkim izrazito zelenim listovima, ali i lakom uzgoju i održavanju.
Poput mnogih sobnih biljaka, zamija nije zahtevna, nisu joj potrebni teško izvodljivi uslovi za rast i opstanak, dugotrajna je i veoma otporna.
Uzgoj dekorativnog sobnog bilja je samo po sebi umetnost, kao i briga za zdravo svakodnevno okruženje. Držanje biljaka u prostorijama u kojima provodimo najviše vremena (podrazumeva se da su u pitanju biljke pogodne za tu svrhu) ima mnogo prednosti za naš život.
Poznato je da sobne biljke pozitivno deluju na odstranjivanje, odnosno filtraciju, štetnih, toksičnih materija iz vazduha koji udišemo.
Sobne biljke osvežavaju naš prostor, bilo da su u pitanju dnevne ili spavaće sobe u kući ili stanu, ili radno okruženje, poput kancelarije, ne samo vizuelno, što svakako ima pozitivan učinak na naše blagostanje, već i zbog njihovih prirodnih isceliteljskih moći, da tako kažemo.
Biljke mogu umanjiti posledice zračenja kojem smo izloženi u stalnom radu sa raznim uređajima, poput računara.
Takođe, prednost sobnog bilja je i u tom što ono uglavnom ne traži od nas posebnu brigu i ne zahteva mnogo vremena.
Urbano okruženje, u kojem smo najčešće stalno u žurbi, često ne dozvoljava da se posvetimo radu sa biljem i boravku u prirodi u onoj meri u kojoj nam je to potrebno.
Sobne biljke, poput zamije, ’zadovoljne’ povremenom, ali pravilnom negom, idealan su izbor.
Istorija i poreklo
Zamija, odnosno Zamioculcas zamiifolia je jedinstvena vrsta roda Zamioculcas, roda cvetnica iz porodice Araceae, odnosno iz kozlaca, skrivenosemenica.
U pitanju je tropska višegodišnja biljka koja potiče sa područja istočne Afrike i prostire se od južnih krajeva Kenije do severoistočnih oblasti Južne Afrike. Mada je prvi put klasifikovana u prvoj polovini devetnaestog veka, nije bila komercijalizovana sve do kasnog dvadesetog veka.
Današnju popularnost zamija duguje na prvom mestu holandskim uzgajivačima; Holandija je, inače, poznata po cvećarstvu.
Možemo reći da je krajem prethodnog veka ova interesantna afrička biljka, specifičnog izgleda, sa listovima koji gotovo deluju kao da su stvoreni ljudskom rukom, doživela procvat popularnosti u evropskim domovima.
Zamiju ćete lako prepoznati po njenim mesnatim listovima intenzivne tamnozelene boje i osobitog sjaja.
Možda je pomalo nepravedno porediti ovo čudo prirode sa ’plastičnim’, no upravo tako izgledaju listovi ovog zanimljivog sukulenta. Kada raste slobodno u prirodi, zamija može izrasti do visine oko jednog metra.
U zatvorenom prostoru, kao dekorativna biljka, zamija obično naraste do visine između 40 i 60 cm.
U nastavku priče o zamiji, saznaćemo pojedine zanimljivosti o zamiji, o tome kako se ova egzotična biljka neguje i presađuje, na koji način i koliko je treba zalivati, gde se može nabaviti, koja je njena cena i drugo.
Zanimljivosti i popularnost
Popularnost kao dekorativna biljka, zamija je doživela u relativno skorije vreme. Danas, zamiju veoma često možemo videti u poslovnim prostorijama; prema nekim istraživanjima, pokazalo se da sobno bilje u veoma zavidnoj meri povećava radnu produktivnost (čak do 45%!).
Upravo je zamija jedna od biljaka za koje se pokazalo da ima ovako blagotvorno i korisno delovanje.
Dobro nam je poznato da su drevni Kinezi i uopšte kineski svet od davnina vrednovali darove koji nam dolaze iz prirode i umeli da prepoznaju izuzetna svojstva pojedinih vrsta, i ne samo to, već da prirodne dobrobiti primene u svakodnevnom životu. Zamija je biljka koja se savršeno uklapa u koncept feng šuija.
Dobro je pomenuti da se uz zamiju u ovom kontekstu pominju spatifilum, bršljan, orhideja i zeleni ljiljan. Zamija je tako jedna od biljaka kojoj se pripisuje velika spiritualna moć, te se smatra biljkom koja upija štetnu energiju i tako čuva prostor od iste, dok istovremeno podstiče pozitivne vibracije.
Podsetimo se, osnovna ideja i svrha feng šuija jeste postizanje harmoničnog, spokojnog, prijatnog i blagotvornog okruženja.
Smatra se da zamija donosi blagostanje u životni prostor. Pored drugih srodnih ili po svojim pozitivnim karakteristikama sličnim biljkama, zamija se smatra jednom od onih koje imaju blagotvorno delovanje na naše okruženje.
Zapravo, smatra se da je zamija jedna od onih biljaka koje pokreću u rad polje vezano za bogatstvo, sreću i novac sam po sebi.
Zamija privlači novac u vaš dom i smatra se srećnom biljkom. Stanovnici Malezije je upravo zbog ovog verovanja nazivaju i ’biljkom novca’.
Bilo da zamija i drugo sobno bilje odista privuče novac u vaš život ili ne, ona će svakako doprineti tome da vaše okruženje bude zdravije i samim tim daleko prijatnije za boravak.
Treba pomenuti i to da zamija ima primenu i u tradicionalnoj medicini, premda o tome nema još uvek dovoljno dostupnih podataka, budući da tema nije temeljno istražena.
U Malaviju i planinama Tanzanije sok iz listova zamije upotrebljavan je kao narodni leko protiv bola u ušima, a preparatura od ove biljke u Tanzaniji se koristi za lečenje izvesnih zapaljenskih oboljenja.
Takođe, korenje zamije se među pripadnicima naroda Sukuma u severozapadnim delovima Tanzanije upotrebljava za lečenje čireva.
Kasna popularnost ove biljke na području dalekom od njenog izvorišta još uvek čini ovu interesantnu, za nas dekorativnu biljku pomalo mističnom. Verovatno je da u budućnosti možemo očekivati i nova saznanja o zamiji.
Vrste
Zamija je jedini predstavnik svog roda, a postojeći kultivari uključuju zamiju ’Zenzi’, ’Raven’ i ’Super Nova’. Kultivar ’Zenzi’ je relativno nov i zapravo je patuljasti oblik ove biljke. ’Raven’ je prepoznatljiv po zaista fascinantnim duboko purpurno-zelenim listovima.
Kultivar ’Super Nova’ ima listove koji su tamniji od obične zamije, ali nisu tako tamni i ljubičasti kao kod zamije ’Raven’. Kako pravilno uzgajati i negovati zamiju, saznaćemo u nastavku teksta.
Nega i održavanje
Zamija je biljka jednostavna za održavanje, budući da su njene potreba za našom pažnjom zaista skromne. Ipak, važno je pridržavati se nekih osnovnih koraka u pravilnoj nezi i najotpornijih biljaka, kako bi bile dugovečne i ostale u svom punom sjaju.
Kada je u pitanju nega zamije važno je obezbediti određenu prigodnu temperaturu, adekvatno osvetljenje i dobru lokaciju, pravilno je zalivati, prihranjivati, orezivati, te presađivati i razmnožavati.
Listovi zamije gube svoj privlačan prirodni sjaj usled nakupljanja prašine, te ih je potrebno prebrisati. Dovoljno je upotrebiti samo vlažnu krpu, bez primene bilo kakvih kupovnih sredstava, u čijem se sastavu nalaze hemikalije.
Temperatura
Poput drugih tropskih biljaka, posebno onih koje potiču iz krajeva stepskog karaktera, i zamiji najviše prijaju visoke temperature.
Slično kao u slučaju ’svekrvinog jezika’ odnosno sanseverije, zamiji ne prijaju temperature ispod petnaestak stepeni. Idealna temperatura za održavanje zamije kreće se između 20 i 25 stepeni Celzijusa. Možemo reći da je temperatura od 24 stepena idealna za njen rast i razvoj.
U toku letnjih meseci, zamija može da se drži i napolju, ukoliko imate za to uslove. Međutim, u toku zime treba voditi računa o tome da se biljka ne izlaže temperaturama ispod pomenutih 15 stepeni.
Zamija veoma voli toplotu, ali joj neposredno izlaganje jakoj sunčevoj svetlosti nije od koristi. Koje su najbolje pozicije za držanje zamije i kakvo joj osvetljenje odgovara?
Svetlost
Zamija najbolje uspeva kada se drži na mestu koje nije direktno izloženo svetlu. Dakle, ugao do kog ne dopire jaka svetlost ili neki polusenovit kutak odlična je pozicija.
Mesta do kojih ne dopire nimalo svetlosti je u principu neće uništiti, ali je izvesna količina osvetljenosti neophodna kako bi se biljka pravilno razvijala.
U stanu ili kući, idealno mesto za držanje zamije bi mogao biti severni ili istočni prozor, pri čemu treba voditi računa o tome da se jaka svetlost može ublažiti uz pomoć roletne ili zavese.
Prostorija koja je polusenovita ili neki ugao koji je tek blago osunčan mogu da budu idealne lokacije za biljku. Nemojte biljku stalno premeštati.
Zalivanje
Kada govorimo o biljkama koje se uzgajaju u dekorativne svrhe i koje uglavnom potiču iz toplih i sušnih krajeva, vrlo je važno da znamo kako ih treba pravilno zalivati.
Kao što smo rekli, zamija nije zahtevna; ona ne zahteva ni često ni redovno zalivanje, no, evo šta je važno znati o ovom aspektu nege ’zanzibarskog dragulja’.
Zamija je ima svoj sopstveni rezervoar vodenih zaliha, s obzirom da je sukulent; ona ima podzemni rizom u kom se skladišti voda. Upravo iz ovog razloga je ne treba često zalivati.
Zapravo, zalivanje jednom u mesec dana je sasvim dovoljno ovoj afričkoj biljci. Za nju je apsolutno najpogodnije suvo, dobro drenirano zemljište.
Bilo bi najbolje zalivati je destilovanom vodom ili kišnicom, pri čemu prednost treba dati kišnici. Takođe, voda iz česme se može koristiti, ali samo u odstajalom stanju i nikako hladna.
Još jedna od opcija za zalivanje zamije jeste upotreba vode u kojoj je bilo kuvano povrće. Ovakva voda je obogaćena i može blagotvorno da deluje na biljku.
Od presudnog je značaja da zemljište u kom zamija raste mora da bude potpuno suvo pre sledećeg zalivanja. Kao i druge biljke sa sličnog područja i zamija ne toleriše veliku vlagu, a posebno ne vlažno zemljište.
Cvet
Zamija je biljka cvetnica, no, cvetaće samo kada raste u prirodnom staništu. Dekorativno uzgajana biljka u kućnim uslovima ne daje cvet.
Cvetovi zamije su beličasti i zeleni i po svom obliku podsećaju na poznatu kalu. Cvetanje zamije nastupa tokom sredine leta i može trajati do početaka jesenjeg perioda.
Prihrana
Zamija nije posebno osetljiva kada je u pitanju izbor supstrata. Bitno je da je zemlja za zamiju dobro drenirana i pH neutralno. Dodavanje peska je takođe dobra opcija.
Kada je reč o prihrani, ona nije neophodna i nije obavezna, ali je nije na odmet koristiti u vegetativnom periodu, počev od aprila i tokom leta.
Prihrana za ovu biljku treba da bude blaga, u malim količinama, jednom mesečno u toku pomenutog perioda. Samo prihranjivanje se obavlja onda kada biljku zalivate.
Neki od tipova prihrane za zamiju su: tečno đubrivo za sobno cveće, tečno đubrivo za lisnato dekorativno cveće, mineralna đubriva rastvorena u vodi.
Presađivanje
Zamiju treba presaditi onda kada primetite da joj je trenutna saksija postala mala, odnosno kada njeno korenje počne da se izdiže iz supstrata, a korenje izbija van.
Nova saksija treba da bude malo veća od prethodne, ali ne previše; ovoj biljci pogoduje pomalo tesan prostor za koren. Kako se presađuje zamija?
Izvadite biljku iz saksije i očistite joj koren, te ga podrežite na donjem delu i posadite u namenjenu saksiju. Zapamtite, zamiji je drenaža neophodna, te saksija mora imati rupice za tu svrhu.
Presađivanje zamije se obavlja kada i presađivanje većine sobnih biljaka, odnosno u proleće i leto.
Razmnožavanje
Zamija se može razmnožavati na tri načina: razmnožavanjem listićima, deljenjem rizoma ili deljenjem reznica stabljike.
Najpraktičniji metod razmnožavanja je pomoću listića, tako što se opali ili odstranjen listić stavlja u obogaćen supstrat, iz čega će se razviti rizom, za šta je potrebno više meseci. Posudu držite na indirektnom svetlu i zalivajte jednom u toku mesec dana.
Razmnožavanje deljenjem rizoma se obavlja tako što se najpre odseku nadzemni delovi biljke, rizom se opere i pažljivo izdeli, te presadi u nove posude.
Razmnožavanje pomoću reznica se obavlja tako što se uzimaju reznice starije biljke, sa minimum dva listića. Reznice se posade u supstrat, a posuda se drži na indirektnom svetlu. Ovo je sporiji način presađivanja; za nove rizome je potrebno i do devet meseci.
Bolesti i štetočine
Zamija je generalno veoma otporna biljka koja ne zahteva mnogo nege. Jedna od retkih pretnji za ovu biljku je rod Coccidae, paraziti koji se mogu hraniti na račun biljke.
Lepljiva tečnost koju možete primetiti na listovima je pokazatelj da je zamija napadnuta. Postoje posebni sprejevi za sobno cveće koji mogu uspešno da uklone ove štetočine.
Zamija može nastradati ukoliko je preterano zalivate ili držite izloženu direktnom i jakom svetlu. Da vašoj biljci nešto ne prija primetićete po izbledelim listovima.
Takođe, sam rizom može da počne da truli usled preobilnog i prečestog zalivanja.
Važno je napomenuti da zamija, mada sama nije mnogo podložna bolestima i štetočinama, može da bude opasna za ljude i životinje. Svi delovi biljke su blago toksični, budući da sadržavaju kristale kalcijum oksalata.
Trovanje se očituje iritacijom na koži ili stomačne tegobe, ako se deo biljke pojede. Držite zamiju dalje od dece i kućnih ljubimaca.
Prodaja i cena
Egzotičnu zamiju, biljku novca, ’smaragdnu palmu’ iz istočne Afrike možete pronaći u dobro opremljenim cvećarama.
Prodaja zamije je zastupljena kod nas, a cena ove biljke se kreće u zavisnosti od veličine same biljke, pa tako može da košta između 1000 dinara do više hiljada dinara. Izuzetno razgranati i bogati primerci koštaju i preko deset hiljada dinara.
Mi planiramo otvaranje našeg garden centra, u kome ćete izmedju ostalih biljaka moći da kupite i zamiju i to po najpovoljnijoj ceni. Prijavite se na email listu ispod i javićemo vam kada će krenuti prodaja da osigurate sebi vaučer za popust.
