Lovor višnja je jedna od onih biljaka koju često srećemo u našem okruženju, ali možda o njoj ne znamo mnogo, osim ukoliko i sami ne poželimo da je zasadimo i o njoj brinemo.
Ova lepa zimzelena biljka je izuzetno pogodna za formiranje žive ograde u baštama i dvorištima privatnih kuća, javnim parkovima, oko zgrada i slično.
Njeni lepi, sjajni tamnozeleni listovi i opojne bele cvasti sigurno su vas navele da zastanete i podivite se zaista neodoljivom izgledu ovog drveta koje ostaje zeleno i vitalno tokom čitave godine.
Šta je lovor višnja, odakle potiče i kako je sami možemo saditi i uzgajati, pre svega za potrebe formiranja žive ograde, govorimo u nastavku.
Poreklo i osnovne karakteristike
Lovor višnja je biljka Prunus laurocerasus, poznata i kao ’obični lovor’ ili ’engleski lovor’, posebno u Americi.
Ona pripada rodu Prunus, a potiče iz regija oko Crnog Mora i raste u jugozapadnim delovima azijskog kontinenta, kao i u jugoistočnoj Evropi. Može se naći i u severnim delovima Irana. U našim krajevima je dosta rasprostranjena i lepo raste.
Prunus laurocerasus se može naći i u severnim delovima Irske i tamo se dosta često sadi u vrtovima i u parkovima. Pojedini varijeteti koji se mogu naći u turskim regijama oko Crnog Mora, u Trapezuntu i Giresunu, endemske su vrste vezane za ovo područje.
Njeno botaničko ime se vezuje za pravi lovor, Laurus nobilis, ali nije mu zapravo srodna.
Pravi lovor pripada porodici Lauraceae, odnosno lovora, i to je upravo ona vrsta od čijih se listova pletu lovorovi venci. Rod Prunus, kom pripada i lovor višnja, spada u porodicu ruža i obuhvata razne vrste trešanja, višanja, šljiva i drugih sličnih biljaka.
Međutim, vizuelna sličnost listova ove dve biljke navela je stručnjake da i lovor višnju klasifikuje pod nazivom koji upućuje na pravi lovor, a upravo tako je dobila i svoj popularni naziv, koji u doslovnom prevodu sa latinskog radije označava ’lovorovu šljivu’. Mada liče, ove dve biljke nisu u bliskog srodstvu.
Lovor višnja donekle ima i sličnosti sa bademom, koji pripada istom rodu.
Sličnost se naime ispoljava u mirisu soka iz listova ove biljke; kada se pokidaju ili zdrobe, oni aromom podsećaju na bademe. Lovor višnja raste kao grm ili kao manje stablo i može da naraste do oko petnaest metara visine, ukoliko je ne obrađujemo.
Listovi ove biljke su tamni, zeleni, izrazito sjajni i kožasti, sa vrlo fino izreckanim ivicama. Lovor višnja počinje da pupi u proleće i cveta na leto.
Cvetovi su uspravne cvasti sa mnoštvom sitnih beličastih cvetova sa žutim prašnicima. Cvetovi su slatkastog mirisa i često privlače insekte. Možda ste nekada primetili i plod ove biljke.
Lovor višnja rađa sitne okrugle plodove koji zru u ranu jesen i gotovo su crne boje.
Ova biljka se najviše uzgaja kao ukrasno rastinje širom sveta. Sadi se u dvorištima i parkovima u regijama sa umerenom klimom. Odlična je za uređivanje pejzaža i za formiranje žive ograde. Vrlo je otporna biljka i dobro podnosi razne uslove.
Zanimljivosti i ostale osobine
Ova lepa biljka je preneta u mnoge delove sveta i tamo se lepo primila.
Zanimljivo je da se u nekim krajevima planete toliko odomaćila da je čak postala invazivna vrsta, odnosno da je populacija lovor višnje postala pregusta.
Ovaj podatak odnosi se najpre na Veliku Britaniju i pacifički severozapad Severne Amerike.
Lovor višnja raste veoma brzo, zimzelena je i vrlo otporna na neugodne uslove, poput nedovoljno sunčeve svetlosti i manjka vlage, koji neće ometati njen rast, pa je stoga gotovo nezaustavljiva.
Ma koliko ova vrsta lepo izgledala, njen ubrzani rast i neuništivost ugrožavaju lokalno rastinje. Lovor višnju šire ptice, putem semena u izmetu.
Sjajno zeleno i dugotrajno lišće ove biljke rado se koristi za izradu cvetnih aranžmana, zbog atraktivnog, elegantnog izgleda i dobre postojanosti.
Plodovi lovor višnje su oporog ukusa, ali su sami po sebi jestivi. Međutim, sadrže manje koncentracije hidrogen cijanida. Ukoliko je plod gorak, ne bi ga trebalo konzumirati.
Lovor višnja je otrovna, odnosno, seme njenog ploda, ali i listovi, sadrže veće koncentracije cijanida i nipošto ih ne treba jesti.
Stepen toksičnosti semena lovor višnje se može meriti sa toksičnošću koštica kajsije i breskve. Ukoliko pojedemo listove ili sveže semenke, može doći do veće neprijatnosti.
Drvo lovor trešnje sadrži veliku količinu vode. Sveže presečeno drvo je kremasto-bele boje i mirisom podseća na bademe.
Kada se suši, postaje narandžasto i prelazi u smeđu. Drvo lovor višnje može da se oblikuje i koristi u drvodeljstvu. Najuobičajenija namena sadnje lovor višnje jeste uređenje spoljnog prostora.
Nega i održavanje
Lovor višnja je izdržljiva zimzelena biljka koja može da toleriše i slabije osvetljenje i sušne periode, tako da je veoma zahvalna za održavanje i stoga vrlo omiljen tip žive ograde.
Brojne uzgojene sorte su grmovi koji su veoma praktični za gajenje upravo u ove svrhe. Izuzetno dobro podnose orezivanje, što je veoma važna stavka kod uređivanja žive ograde.
Kada govorimo o nezi biljaka ove vrste i namene, važno je da znamo kako da je pravilno posadimo i brinemo o njoj.
U suštini, nije mnogo komplikovano posaditi i negovati ovu zahvalnu i otpornu vrstu, ali je važno kako da je pravilno održavamo, kako bi naš prostor izgledao lepo. Kako se sadi lovor višnja, saznajemo u narednom pasusu.
Sadnja lovor višnje
Lovor višnju je najbolje saditi na jesen, zato što će na taj način biljka imati dovoljno vremena da se ukoreni pre pojave prvih mrazeva.
Takođe, imaće sasvim dovoljno vremena da se primi i da stvori prve izdanke u proleće. Za sadnju je dobro odrediti suv, prijatan dan. Zemljište koje joj prija je vlažno, ali dobro drenirano.
Ovo pravilo važi za većinu ukrasnog grmlja. Drenaža zemljišta je najvažnija stavka, jer preterano vlažno, natopljeno zemljište može loše da utiče na razvoj biljke.
U suštini, ovo pravilo važi za većinu biljaka koje sami uzgajate, bilo da je reč o pejzažnim vrstama ili saksijskim biljkama koje držite u kući ili napolju.
Kako posaditi lovor višnju? Ova biljka je generalno nezahtevna i veoma robusna, pa je stoga gotovo svaka lokacija koju za nju odredite dobrodošla.
Lovor višnja će se pobrinuti sama za sebe, bez obzira da li je sadite na mestu na kom nema puno svetlosti ili na direktnom suncu. Što se zemlje tiče, već smo razjasnili – važno je da bude dobro drenirano.
Ukoliko je zemljište teško, možete ga rasteretiti dodavanjem peska, tako što ćete iskopati zemlju oko mesta za sadnju i prilagoditi ga.
Sadnja se obavlja na sledeći način i nije mnogo složena. Odredite lokaciju za sadnju i napravite razmake između mesta za biljke, ako planirate da formirate živu ogradu (oko 80 cm).
Iskopajte rupu za postavljanje sadnica i postavite sloj za drenažu. To može da bude pesak, šljunak ili neki sličan materijal, koji će omogućiti dobar protok vode, bez natapanja zemljišta.
Pomešajte iskopanu zemlju sa kompostom ili đubrivom, a sadnicu lovor višnje postavite vertikalno u namenjenu rupu.
Da biste izvadili sadnicu iz posude u kojoj ste je doneli, najpre pritisnite posudu sa strane.
Obuhvatite dno biljke prstima i potrudite se da vrlo pažljivo izvučete koren sa zemljom iz originalne posude, kako ga ne biste oštetili.
Kada postavljate koren u rupu za sadnju, gornji deo sa zemljom treba da bude malo iznad tla, kako bi se lepo smestio.
Pošto ste postavili biljku u zemlju, jednom rukom pridržavajte stablo dok zemlju vraćate natrag u rupu oko korena. Pritom je nežno utiskujte, tako da se izbegnu vazdušni džepovi.
Kada ste napunili rupu do pola, možete da natopite zemlju i nastavite sa ispunjavanjem. Nemojte da zatrpavate koren sa zemljom dodatnim slojem, možete zagušiti biljku.
Nakon što ste uspešno postavili sadnicu, obilno zalijte mesto sadnje, ne zaobilazeći sam korenski deo. Kako biste izbegli isušivanje, malčovanje je dobra opcija.
Nemojte malč da postavljate direktno uz osnovu biljke, jer to može da dovede do pojave truleži na kori, što svakako neće biti dobro za vašu lovor višnju.
Prihrana lovor višnje
Lovor višnja voli dobru prihranu i ona će joj svakako koristiti i pospešiti njen rast i izgled. Prihranjivanje se može razlikovati u zavisnosti od toga gde lovor višnja raste.
Ukoliko je posađena u zemlju, prihranjivanje se obavlja na proleće i pritom se upotrebljava sporo-otpuštajuća prihrana namenjena grmlju i drveću.
Prihrana koja sadrži gvožđe i sumpor je dobra preporuka za održavanje i pospešivanje zelenila listova. Možete lovor višnju dohranjivati i organskom biljnom prihranom.
Ako je lovor višnja posađena u žardinjeri ili slično, koristite višenamensku rastvorljivu prihranu za saksijske biljke ili granuliranu prihranu sa sporim otpuštanjem.
Zalivanje lovor višnje
Lovor višnja preferira vlažno zemljište, ali ne i natopljeno, što je generalno problematično za sve dekorativne biljke, jer previše vode i natapanje korena dovodi do truljenja i uništava biljke.
Mada voli vlagu, lovor višnja odoleva i suši. Zalivanje je jedan od osnovnih elemenata nege i održavanja bilo koje vrste koju gajite, pa tako i lovor višnje.
Obilno zalivanje nakon sadnje je ključno za dobro ukorenjivanje i razvoj nove biljke. Možete biljku i dodatno podstaći, tako što ćete prilikom ovog prvog zalivanja dodati i rastvorljivo sredstvo za podsticanje razvoja korena.
Pomenuta vrsta preparata potpomaže ranu formaciju korenskog sistema i njegov bolji i snažniji razvoj.
Tokom prve sezone od sadnje, lovor višnju nije potrebno da zalivate svakog dana, ukoliko je posađena u uobičajenu baštensku zemlju, koja ima dovoljno vlažnosti.
Ako budete preterivali, zemljište će postati natopljeno, a to većini biljaka na prija. Kao što smo napomenuli, može doći do truljenja korena i oboljenja biljke.
Ako je sezona veoma sušna i bez padavina, zalivajte biljku toliko da korenska lopta i okolno zemljište budu stalno vlažni.
Proverite vlagu uz pomoć prsta i imajte na umu da je mnogo učinkovitije da biljku obilno zalijete jednom, nego da je svakodnevno pomalo zalivate. Tokom zime ne treba zalivati biljku često.
Kada jednom uspostavi rast, lovor višnja se dobro prilagođava na kraće sušne periode, ali ne treba je prepuštati dužoj suši.
Ako primetite da listovi menjaju boju i da stabljike klonu, možda joj treba jedno dobro zalivanje. I ovde važi isto pravilo – biljka će imati više koristi od povremenog obilnog zalivanja, nego od stalnog oskudnog zalivanja.
Orezivanje lovor višnje
Lovor višnju možete videti u mnogim oblicima i veličinama, a postupak orezivanja u osnovi je isti za svaki varijetet.
Razlikuje se samo u pojedinostima u skladu sa veličinom i konkretnim primerkom, kao i željenom obliku.
Postoje mali varijeteti koji se gaje kao pokrivači tla, kao i veliki grmovi, uglavnom uzgajani kao živa ograda.
Kod orezivanja je važno odrediti za to prikladno vreme. Ako ne želite da sprečite cvetanje, nemojte da orezujete biljku početkom proleća.
Takođe, iz istog razloga ne bi trebalo da je orezujete u veoma kasnu jesen ili zimu; možete odstraniti pupoljke, pa biljka neće cvetati. Najbolje vreme za orezivanje je leto, nakon cvetanja.
Ako želite da vaša lovor višnja zadrži svoj prirodni oblik, važno je da joj obezbedite dovoljno mesta i tada je i ne morate orezivati, mada joj to svakako neće smetati.
Važno je imati u vidu da ova biljka često može nadrasti očekivanu veličinu. Možete je orezivati jednom godišnje, kako biste ograničili njen rast.
Ukoliko gajite lovor višnju kao živu ogradu, možete koristiti u te svrhe namenjene makaze ili trimer.
Ovaj alat se koristi ako želite da oblikujete biljku na formalan način, mada se pri tom postupku šesto presecaju listovi. Trimovanje se može obaviti tokom zime ili nakon cvetanja, ako ne želite da ga sprečite.
Razmnožavanje lovor višnje
Razmnožavanje lovor višnje nije komplikovano i na taj način možete sami popuniti svoju živu ogradu novim biljkama. Obavlja se jednostavno i praktično, pomoću reznica.
Odaberite zdrave reznice dužine od oko 15 cm. Pripremite manju posudu sa mešavinom zemlje i peska. Odstranite donje listove sa reznice i postavite je dopola u supstrat.
Održavajte zemlju u posudi vlažnom, ali vodite računa da ne preterate sa navodnjavanjem.
Odaberite svetlo mesto, temperature oko 20 stepeni, prekrijte posudu folijom.
Potrebno je da prođe nekoliko nedelja dok se ne formira koren. Novu biljku sadite po utvrđenom postupku i negujte na opisan način.
Mogući problemi i bolesti
Porodica kojoj pripada lovor višnja je veoma otporna, ali manjak ishrane i nedostatak vode mogu da joj nanesu štetu.
Vodom natopljeno i zagušeno zemljište dovodi do već pomenutih problema i može uzrokovati gljivična oboljenja.
Biljka može biti oštećena prejakim sunčevim zracima uz manjak vode, a može joj donekle naštetiti veoma jak mraz i smrzavanje.
Ukoliko biljka raste presporo ili ne raste, to može biti usled štetočina ili oboljenja, premalo ili previše vode, premalo prihranjivanja i premalo orezivanja.
Sadnice, prodaja i cena
Sadnice lovor višnje možete pronaći u većini rasadnika ili ih poručiti. Manje sadnice, visine do oko 45 cm možete pronaći već po ceni od 500 dinara.
