Citrusi potiču većinom iz jugoistočnih delova Azije, a može se naći u tropskim i suptropskim predelima svuda u svetu.
Neke od vrsta citrusa, poput limuna, pominju se još u starogrčkim spisima, a o njemu govore i stari kineski letopisi.
Potražnja za citrusnim voćem je na svetskom nivou veoma velika.
Postoji mnogo razloga zašto su citrusi dobri i omiljeni.
Same biljke su obično atraktivnog izgleda, pa se mnoge gaje i kao dekorativne biljke, mada su njihova glavna prednost upravo raznovrsni, jestivi, ukusni, pa i lekoviti plodovi.
Danas ćemo govoriti o jednom posebno zanimljivom citrusu, koji je danas popularan i kod nas.
Reč je o kumkvatu, omanjem stablu koje daje male jestive plodove. Izuzetno je lepog izgleda, pa je popularan i kao ukrasna biljka, kao i zbog korisnog ploda koji se konzumira zajedno sa korom.
Kumkvat ponekad nazivamo i minijaturnom pomorandžom, na koju svakako podseća.
Istorija i poreklo
Kumkvat je grupa vrsta citrusa iz porodice Rutaceae, Citrus japonica. To je malo drveće koje daje narandžaste plodove slične pomorandži, ali sitnije.
Uzgaja se i kao ukrasno drvo. Ime kumkvat potiče iz kineskog dijalekta i u bukvalnom prevodu znači ’zlatna mandarinska pomorandža’. Ovo lepo plodonosno drvo potiče iz južnih krajeva Kine.
Maleni citrus, koji se rado koristi u kulinarstvu i krasi mnoge vrtove, ali i kuće, odavno je poznat ljudima.
O njemu svedoče stari srednjevekovni spisi Carske Kine, napisani još u dvanaestom veku. Osim u Kini, kumkvat je odavno uzgajan i u drugim delovima Azije, najviše u istočnim, južnim i jugoistočnim delovima kontinenta.
Poznat i kao ’kineska pomorandža’, mada je klasifikovan kao japonica, kumkvat se gaji i u japanu, na Tajvanu, u Indiji i na Filipinima.
Do evropskog kontinenta, maleni citrus je stigao tek krajem prve polovine devetnaestog veka.
Evropljani su se upoznali sa ovim istočnim drvetom zahvaljujući Robertu Fortjunu, sakupljaču za Londonsko društvo hortikulture.
Ubrzo nakon prenošenja u Evropu, kumkvat je stigao i do Severne Amerike.
Klasifikacija kumkvata u botanici je pomalo složena, budući da je nekad bio svrstan u sada istorijski rod Fortunella, ili je bio svrstan u citruse u širem smislu, te zbog toga postoji mnogo botaničkih sinonima za naziv Citrus japonica.
Taksonomija citrusa, vezana za kumkvat, izuzetno je složena i ponekad i protivrečna, zato što različiti sistemi klasifikacije svrstavaju razne tipove kumkvata unutar različitih vrsta ili ih sjedinjuju u samo dve vrste.
Kumkvati su se nekad jednostavno svrstavali u rod citrusa, a onda je novi sistem za njih kreirao potpuno novi rod Fortunella, koji smo pomenuli.
Unutar ovog roda postojala su dva niža reda, proto-citrusi, u koje se svrstavao Hong Kong kumkvat, i eufortunella, u kojem se našao okruglasti meiwa kumkvat, zatim kasnije i malajski i jangcu kumkvat.
Pokazalo se da neki od ovih varijeteta jesu posebne vrste, dok su drugi hibridi, a otkrilo se da kumkvati zaista pripadaju rodu citrusa.
Zanimljivosti i popularnost
U svakom slučaju, ne postoji konsenzus o tome koji kultivari kumkvata zbilja predstavljaju odvojene vrste, a koji ne.
O varijetetima kumkvata ćemo detaljnije govoriti u nastavku.
Pre toga, iznećemo neke najosnovnije osobine ove biljke. Kumkvati su spororastuće zimzeleno grmlje ili nisko drveće, koje može narasti do oko 4 i po metra.
Grane kumkvata su vrlo guste, ponekad imaju i sitno trnje, a okićene su veoma atraktivnim tamnozelenim i sjajnim listovima.
Cvetovi kumkvata su bele boje i nalikuju cvetovima citrusnih biljaka uopšte. Plod je malen, narandžaste boje i nalikuje pomorandži.
Drvo daje količinu plodova u zavisnosti od veličine, od stotina do hiljada voćki godišnje.
Popularan je kao ukrasna biljka, ali su njegovi plodovi kumkvata su jestivi i veoma blagotvorni, što važi i za mnoge druge citruse.
Plod kumkvata sadži veoma korisne nutrijente. Bogat je vitaminima i mineralima, od kojih sadrži vitamin C, B, A i E, cink, gvožđe, magnezijum, kalcijum i fosfor. Samim tim, kumkvat deluje kao prirodni antioksidant.
Plodovi kumkvata imaju tanku jestivu koru, koja je slatka, dok je unutrašnjost kisela. Može se konzumirati svež, ali se od njega prave i džemovi, pekmezi i drugi proizvodi.
Zbog čega je dobro upotrebljavati kumkvat u ishrani? Kumkvat je odličan za zdravlje sistema za varenje, čiji rad podstiče zahvaljujući svom sastavu.
Nekoliko kumkvata na dan poboljšava rad digestivnog trakta, omogućuje brže i efikasnije pražnjenje i izbacivanje otrova i štetnih materija iz tela.
Takođe, kumkvat povoljno deluje na povišen šećer, budući da obiluje i vlaknima. Zbog obilja vitamina, kumkvat je prirodni saveznik za jačanje imunog sistema.
Kumkvat sadrži beta karoten, to jest, vitamin A, koji je od presudnog značaja za zdrav vid.
Dobar je i za zdravlje koštanog sistema, pošto sadrži veoma važne minerale, kao što je kalcijum, koji igra ključnu ulogu u izgradnji kostiju.
Uopšte, kumkvat je veoma dobar za celokupno stanje našeg organizma. Pruža dosta energije i zato se preporučuje svim aktivnim ljudima.
Vrste
Postoji nekoliko varijeteta kumkvata, neznatno različitih karakteristika. U nastavku predstavljamo neke od njih.
Najpopularnija je ovalna vrsta kumkvata, čije plodove možete videti i na pojedinim tezgama naših pijaca. Pored pomenutih primeraka, dobro je pomenuti kalamondin, hibrid kumkvata i mandarine.
Nagami kumkvat – Nagami ili ovalni kumkvat, Citrus margarita, daje ovalne jestive plodove, izrazito slatke kore i kisele unutrašnjosti, koje se konzumiraju zajedno.
Ova biljka je i izuzetno dekorativnog izgleda, sa svojim narandžastim plodovima naspram tamnozelenog lišća. Drvo je malo i zgodno za gajenje u saksiji. Ovo je i najpopularnija vrsta kumkvata.
Marumi kumkvat – Marumi ili okrugli kumkvat daje jestivo zlatno-žuto voće, obično okruglastog i ponekad ovalnog oblika. Kora mu je vrlo slatka, a unutrašnjost izrazito kisela.
Koristi se sveže, ali se od njega prave marmelade i džemovi. U azijskim zemljama, ova biljka simbolizuje sreću. Gaji se i kao bonsai drvo, a generalno dobro podnosi hladnoću.
Meiwa kumkvat – Ovaj varijetet, Citrus crassifolia, prenet je iz Kine u Japan krajem devetnaestog veka. Daje ovalne jestive plodove, koji se takođe konzumiraju sa korom.
Hong Kong kumkvat – Ova vrsta kumkvata se uglavnom gaji kao ukrasna biljka, budući da daje sitne plodove, veličine zrna graška, sa jako malo pulpe i velikim semenima.
Ovo je najprimitivnija vrsta kumkvata, uz to da se kumkvati smatraju i najprimitivnijom vrstom citrusa.
Jiangsu kumkvat – Jangcu ili fukušu kumkvat, Citrus obovata, daje, kao i prethodno navedeni varijeteti, jestive plodove, koji se konzumiraju sveži ili se od njih spremaju slatki proizvodi.
Plodovi su okruglasti i svetlonarandžasti. Gaji se zbog plodova i kao ornamentalna biljka.
Malajski kumkvat – Ovaj malajski varijetet, Fortunella polyandra, poznat je na malajskom poluostrvu kao ’limeta žive ograde’, koji se odlikuje većim plodovima sa tanjom korom i verovatno je hibrid limete i kumkvata.
Nega i održavanje
Verovatno se pitate da li se ovaj interesantni azijski citrus može uzgajati u našim krajevima.
To je sasvim moguće, s tim što je važno napomenuti da se kumkvat na otvorenom prostoru sa puno uspeha gaji najpre u jadranskom priobalju.
To ne znači da ga nije moguće uzgajati i u kontinentalnim područjima, u saksiji.
Pošto u kontinentalnim krajevima zime mogu biti vrlo oštre, što kumkvatu generalno ne prija, obično se saksija sa biljkom unosi u zatvoren prostor tokom zimskih meseci, a kada otopli, iznosi se napolje.
Važno je da ima dovoljno svetla i toplote, od čega zavisi razvoj i slatkoća njegovih plodova. Plod zri s kraja jeseni, a može dugo opstati na drvetu.
Kada je reč o nezi kumkvata, treba pratiti osnovne smernice koje se tiču osvetljenja, temperature, zemljišta, pravilnog zalivanja, sadnje i presađivanja, kao i razmnožavanja.
Kumkvat je najprijemčiviji citrus za gajenje u saksijama i dosta tolerantna biljka. Ukoliko se posadi u vrtu ili bašti, drvo može da dosegne visinu preko dva metra; ukoliko raste u saksiji, stablo će biti manje.
Osnovni zahtevi kumkvata su veća izloženost svetlu, mada podnosi i senku i indirektno svetlo, položaj na kome nema vetra i promaje, dobro drenirana posuda u kojoj se gaji i adekvatno zemljište i redovno zalivanje, odnosno održavanje zemljišta dovoljno vlažnim, ali ne i natopljenim. Umerena toplota mu najviše pogoduje.
Temperatura
Uopšteno govoreći, kumkvat nije ljubitelj hladnoće i o tome treba povesti najviše računa.
Istina, ovaj citrus može da podnese niske temperature, ali sve ispod oko -8 stepeni Celzijusa može dovesti do smrzavanja.
Ponegde se može naći informacija o nešto većoj toleranciji, do -12 stepeni. U svakom slučaju, treba biti obazriv.
Treba ga zaštititi od hladnoće i promaje. Ako gajite kumkvat u saksiji, trebalo bi ga tokom najhladnijeg dela godine uneti unutra, u toplu prostoriju.
Kumkvat voli i nešto vlažniji vazduh; dešava se da vazduh unutra bude previše suv, najpre zbog grejanja.
Bilo bi dobro ovlaživati vazduh ili prosto postaviti saksiju na podlogu sa kamenčićima, iz koje će voda isparavati prilikom zalivanja.
Svetlost
Drvo kumkvata obožava sunce i najbolje uspeva ako je izloženo direktnom suncu u intervalima između najmanje šest do osam sati dnevno.
Ako se gaji napolju, treba ga saditi na mesto gde će imati ovakvu izloženost. Ukoliko gajite kumkvat u saksiji, u kući, postavite ga ukraj najsvetlijeg prozora ili koristite osvetljenje za rast.
Kumkvat može tolerisati i manje sunca i dobro će uspevati i u svetlim uslovima, ali bez direktnog svetla, no biće manje produktivan.
Ukoliko biljku zimi držite u kući, iznesite je na proleće napolje, nakon što prođe opasnost od mraza, te je postavite na dobro osunčano mesto. Ovaj postupak obično treba sprovoditi postepeno.
Naglo izlaganje toplom spoljnom vazduhu i suncu može da bude stresno za biljku, čak i ako ona prirodno voli takve uslove.
Zbog toga je dobro početi od iznošenja biljke napolje na par sati, pa onda interval produžavati i konačno je ostaviti na željenoj i pogodnoj lokaciji.
Takođe, zaštitite biljku od naleta vetra.
Zalivanje
Kumkvat voli ujednačeno vlažno zemljište, ali nikako natopljeno vodom. Dobar način da utvrdite da li je vreme za zalivanje jeste da vlagu proveriti prstom.
Zabodite prstu u zemlju do drugog zgloba i ukoliko osetite da vam je vrh prsta suv, znači da je pravi trenutak da zalijete biljku.
Malčovanje je takođe vrlo preporučljivo, budući da pomaže ravnomernom zadržavanju vlage.
Vodite računa da malč ne bude sasvim u blizini stabla, jer preterano zadržavanje vode u njegovoj blizini može dovesti do oboljevanja i propadanja biljke.
Kao i kod nege drugih biljaka, i za kumkvat stabla važi isto pravilo – nemojte preterivati sa zalivanjem. Previše zalivanja je uvek potencijalno opasno i dovodi do truleži i bolesti.
Ukoliko preterate sa zalivanjem kumkvata, može doći do raznih infekcija i do truljenja korenskog sistema.
Kada koren oboli, biljka više ne može da izvlači iz zemljišta sve one hranljive materije koje su joj potrebne za adekvatan razvoj i može doći i do potpunog propadanja.
Cvet
Citrusi obično daju lepe bele cvetove, a to važi i za kumkvat.
Ove biljke se samostalno oprašuju, što znači da im nisu potrebni insekti ili životinje da ih opraše, te se plodovi mogu razvijati i bez oprašivača.
Plodovi kumkvata dozrevaju na zimu, kada postaju izrazito narandžasti i mekani. Ponekad se grane sa plodovima odsecaju i kao dekoracija.
Prihrana
Kumkvat se prihranjuje nakon dva do tri meseca od sadnje i za to se upotrebljava prihrana za citruse.
Prihranjivanje se obavlja u vegetativnoj fazi, a tokom zime nije potrebno.
Presađivanje
Ova biljka najviše voli lako, rastresito, vlažno zemljište, blago kiselo do neutralno.
Ako uzgajate kumkvat u saksiji, dobro je koristiti saksijsku mešavinu za citruse ili za kaktuse, mada mu odgovaraju i standardni široko upotrebljivi saksijski miksevi.
Presađivanje se obično obavlja na dve do tri godine, u saksiju koja je samo malo veća od prvobitne.
Razmnožavanje
Drva kumkvata se dobijaju kalemljenjem plodonosnih grana na korenove pomorandži i grejpfruta, što je samo po sebi složen proces, tako da se većina ljudi odlučuje za kupovinu gotovih sadnica.
Semena ne daju održivo drveće.
Bolesti i štetočine
Najveća opasnost za kumkvat jeste loša drenaža zemljišta ili predeo gde su česte poplave, ako raste napolju.
Ovo se može sprečiti tako što ćete stablo zasaditi na mesto gde nema rizika od nakupljanja vode i, naravno, tako što ćete pravilno zalivati biljku, te joj obezbediti dobru drenažu, ukoliko gajite kumkvat u saksiji.
Kumkvat mogu napasti vunaste uši, skale i drugi napadači, kojima pogoduje višak vlage oko biljke.
Najbolja prevencija je održavanje zemlje dobro dreniranom i odstranjivanje prevelike količine malča.
Ukoliko dođe do oboljenja usled ovih štetočina, koristite insekticid ili jače baštensko ulje.
Citrusi su podložni oboljevanju pegavosti lista, što se može preduprediti prskanjem baštovanskim uljem tri puta godišnje.
Trulež korena izazvana gljivicama takođe može da ugrozi kumkvat, a do toga uglavnom dolazi zbog preterano mokrog i natopljenog zemljišta.
Ekstremno hladni uslovi mogu dovesti do opadanja listova.
Prodaja i cena
Sadnice kumkvata možete kupiti u rasadnicima po cenama od nekoliko hiljada dinara.
