Ukoliko tražite idealnu sobnu biljku kojom biste ulepšali vaš prostor, sanseverija, kod nas najpoznatija kao ’svekrvin jezik’, idealan je izbor.
Ova zimzelena biljka nije preterano zahtevna za održavanje, ne iziskuje neke posebne ili složene uslove za gajenje, a svojim egzotičnim izgledom i prirodnim svojstvima donosi mnoge benefite. Vazduh u vašoj kući ili stanu će biti zdraviji i svežiji, a sama biljka poseduje i dodatna lekovita svojstva.
Sobno biljke je izuzetno korisno za naš život, pogotovo za osobe koje žive u stanu, u urbanoj sredini, gde nemaju toliko svakodnevnog dodira sa prirodom, kao što je to slučaj u seoskim područjima i životu u kućama sa baštom.
Kućne biljke osvežavaju prostor, čiste vazduh, pozitivno deluju na suzbijanje štetnih efekata zračenja raznih kućnih aparata. Jednom rečju, sobne biljke vaš životni, ali i radni ambijent, pretvaraju u ugodnu baštu.
Otporna sanseverija karakterističnog izgleda u našim krajevima se već dugo gaji upravo kao dekorativna biljka. Njeni dugi šiljasti listovi prepoznatljive šare privlače pažnju i mogu se lepo uklopiti u gotovo svaki prostor.
Zbog čega je baš sanseverija dobar izbor za vas i okruženje u kom provodite najviše vremena, pročitajte u nastavku teksta.
Istorija i poreklo
Sanseverija je biljka koju kod nas najčešće zovu ’svekrvin jezik’, ali je poznata i pod drugim nazivima, kao što su ’sablja’ ili ’sabljarka’, ili ’indijansko pero’.
Svi ovi nazivi vezani su za izgled ove biljke i oblik njenih listova. Treba znati da rod ove biljke obuhvata preko pedeset vrsta, no sve dele osnovne zajedničke karakteristike, premda se pomalo razlikuju u boji, dužini listova i konkretnom obliku.
Za potrebe sobne dekoracije, gaji se oko desetak od pomenutih pedeset vrsta. O njima ćemo više govoriti u narednim poglavljima. Sanseverija potiče iz stepskih oblasti afričkog kontinenta, od Nigerije do Konga, a njeno ime je vezano za titulu jednog princa! To je bio Raimondo di Sangro, princ od San Severa. Raimondo je bio italijanski plemić, vojskovođa, pisac, izumitelj, naučnik, alhemičar i slobodni zidar, najpoznatiji po rekonstrukciji kapele San Severo u Napulju.
Biljka sanseverija je dobila naziv po ovoj svestranoj istorijskoj ličnosti iz osamnaestog veka, odnosno, prema oblastima koje su bile pod njegovom upravom. Osim u afričkim stepama, ova se biljka može pronaći na Madagaskaru, kao i u Aziji. Na evropskom kontinentu se raširila upravo u osamnaestom veku.
Zanimljivosti i popularnost
Interesantna priča o poreklu i nazivu sanseverije dovoljna je da učini ovu biljku dodatno primamljivom. No, zbog čega se naziva baš ’svekrvin jezik’? Reč je i u ovom slučaju o samom izgledu biljke.
Njeni listovi rastu uspravno, sabljastog su oblika i veoma oštri, pa otuda i ovaj naziv u mnogim jezicima sveta. Iz istog razloga neki je nazivaju čak i ’đavolov jezik’. Na engleskom govornom području je poznata kao Snake plant, ’zmijska biljka’.
Bez obzira na pomalo nezgodne asocijacije, sanseverija je izuzetno popularna širom planete. U različitim krajevima sveta postoje i posebna verovanja vezana za gajenje i držanje sanseverije.
Tako, na primer, Kinezi ovu biljku obavezno drže u posudama dekorisanim na specifičan način – ukrašenim motivima feniksa i zmajeva, dva najznačajnija mitska bića iz kineske mitologije, dva čudesna bića neverovatnih moći. Ova biljka se smatra srećnom, što možemo zaključiti i po korejskom savremenom običaju da upravo sanseveriju nose na dara prilikom velikih zvaničnih proslava i ceremonijala.
U krajevima njenog porekla u Africi, neki od kultivara sanseverije se vezuju za Oju, žensku ’orišu’ (duh) oluje. U Nigeriji se vezuje za Ogun, duh rata i upotrebljava se u ritualima protiv urokljivih očiju. Zanimljivo je i da je u Brazilu ova biljka poznata kao ’koplje Svetog Georgija’, koji je sinkretički povezan sa orišom Ogun.
Sanseverija se, kao i neke druge sobne biljka, smatra vesnikom blagostanja i bogatstva. Prema nekim verovanjima, sanseverija donosi novac; takvo verovanje o sanseveriji imaju stanovnici Barbadosa. Prepoznata su i neka praktična lekovita svojstva ove biljke. U Africi, listovi sanseverije korišćeni su kao zamena za zavoje, budući da sam sok iz listova deluje kao prirodni antiseptik.
Osim što poseduje i ovakve osobine koje mogu koristiti u situacijama poput povreda, mada je zbilja mala verovatnoća da ćete sobnu sanseveriju upotrebiti na ovaj način, ona ima pozitivno dejstvo na čovekovo zdravlje uopšte. Evo i kako: sanseverija pročišćava vazduh posredstvom negativnih jona, koji su često u manjku u zatvorenim prostorijama, poput sobe u stanu ili kancelarije.
Jako veštačko osvetljenje, grejanje, upotreba rashladnih uređaja i drugih električnih aparata narušavaju balansiranu strukturu vazduha, što sve zajedno negativno utiče na čovekovo zdravlje.
Sigurno ste primetili kako posle dužeg vremena provedenog u zatvorenom prostoru postajete umorni, pospani, pa i razdražljivi. Sobne biljke ovog tipa mogu ublažiti ove probleme.
Sanseverija je posebno pogodna za spavaću sobu, budući da ona preko noći pretvara CO2 u kiseonik i na taj način obogaćuje vazduh (mnoge biljke tokom noći troše kiseonik).
Osim toga, sanseverija deluje kao prirodni filter za toksične materije poput ksilena, trihloroetilena, toluena i benzena koji se mogu naći u vazduhu.
Pored pomenutog, ova biljka prikuplja elektromagnetna zračenja, kojima smo stalno izloženi posredstvom uređaja koje svakodnevno koristimo, poput kompjutera.
Vrste
Vrste sanseverije se razlikuju po veličini i visini, po boji, obliku i širini lista. Kod nas se uglavnom drže biljke visine do oko 100 cm, mesnatih, uspravnih listova, zelene boje, karakterističnih šara koje mogu biti izražene u većoj ili manjoj meri. Nešto manju popularnost imaju niži varijeteti širokih listova i sanseverije sa žutim lisnim rubovima.
Dracaena trifasciata ili Sanseveria trifasciata, što je sinonim pod kojim je biljka sanseverija bila poznata do pre više godina, jeste cvetnica iz porodice Aspargaceae roda Dracaena. Biljka je višegodišnja, zimzelena i svaki varijetet je veoma prilagodljiv i praktičan za održavanje. Među desetak vrsta koje se najčešće uzgajaju kao sobno bilje, koje su neke od najpopularnijih?
Sanseveria cylindrica – U poslednje vreme dosta popularan varijetet koji potiče iz južnoafričkih oblasti. Njeni listovi su uspravni, okruglasti, i mogu da porastu i do jednog metra visine. Ova vrsta je posebno zanimljiva, budući da dugački cilindrični listovi mogu da se upliću u posebne oblike.
Sanseveria zeylanica – Vrsta karakteristična za predeo jugoistočne Azije, cejlonska sanseverija. Ovaj varijetet ima izražene sabljaste listove tamno zelene boje sa karakterističnim šarama, odnosno svetlijim, sivkastim poprečnim štraftama. Listovi su srednje širine i rastu uspravno.
Sanseveria hahnii – Zapravo mini sanseverija, patuljasti kultivar koji može narasti do 25 cm visine. Listovi su zeleni, široki, šiljasti i prošarani poprečnim prugama kao kod cejlonskog varijeteta. Ukoliko ne želite visoku biljku, onda je ovaj kultivar idealan za vas i vaš prostor.
Japanska sanseverija – Vrsta posebno interesantna onima koji vole da unesu šarenilo u svoj dom. Sanseverija u boji se može pronaći u našim cvećarama i dostupna je u različitim bojama; zapravo, gornji deo listova je u različitim bojama, poput narandžaste, crvene, žute i jarko zelene. Ovaj varijetet ima uspravne, špicaste listove.
Nega i održavanje
Već smo pomenuli da rod sanseverija ne iziskuje poseban trud i pažnju, te je idealan za ljude koji nemaju puno vremena da brinu o biljkama ili naprosto nemaju dara za uzgoj, što nije tako redak slučaj.
Sanseverija slovi za jednu od najotpornijih dekorativnih biljaka i, sa svojim listovima u obliku mača, može opstati u raznim uslovima.
Izuzetno prilagodljiva i laka za održavanje, sanseverija može da se gaji i napolju, kao i unutra, ne zahteva često zalivanje, ne zahteva ni posebno mesto za držanje, izdržljiva je i uslovima zatvorenog prostora i kao takva, izvrsna je i za početnike u gajenju dekorativnog bilja.
Ipak, nemojte je često premeštati; uopšte, biljke ’ne vole’ čestu promenu prostora. Nega sanseverije podrazumeva i čišćenje listova biljke. Dovoljno je obrisati ih suvom krpom kako biste odstranili nakupljenu prašinu i povratili sjaj listovima.
Temperatura
Sanseverija je biljka koja potiče iz stepskih afričkih krajeva, što već samo po sebi govori o njenoj otpornosti. Ova biljka voli toplotu i ne smeta joj suvoća.
Idealna temperatura za održavanje sanseverije je upravo sobna temperatura od 18, pa do 26 stepeni Celzijusa. Hladnoća nije preporučljiva; optimalna zimska temperatura za uzgoj ove biljke je između 14 i 16 stepeni.
Generalno, sanseverija voli toplotu, pa joj tako neće smetati čak ni da stoji u blizini radijatora. Ovo je biljka koja ne vapi za vlažnim vazduhom i kojoj prija zagrejan vazduh.
Svetlost
Ova biljka generalno voli svetlost i ne smeta joj jako osvetljenje. Kada je izložena intenzivnoj sunčevoj svetlost, listovi sanseverije rastu pravo.
Međutim, osvetljenje nije imperativ; sanseverija može uspevati i u uslovima bez mnogo svetla, u senci. U principu, direktno izlaganje suncu je najbolje za gajenje sanseverije, uz izvesne mere.
Nije loše koristiti zavese koje filtriraju jaku sunčevu svetlost u toku dana. Takođe, dobro je obezbediti temeljnu izloženost svetlu cele biljke.
Da biste to postigli, okrenite saksiju sa biljkom za jednu četvrt, svake nedelje. Na ovaj način, čitava biljka će biti dobro osvetljena i primiti ravnomerno raspoređeno osvetljenje. U zatvorenom prostoru, može se koristiti i fluorescentna svetlost.
Zalivanje
Pravilno zalivanje je od najveće važnosti za uspešno održavanje i uzgajanje ’svekrvinog jezika’. Ono je ujedno i jedini izazov kada je reč o održavanju ove ne preterano zahtevne biljke, budući da je, zbog svog porekla, podložna truljenju ukoliko je preterano zalivate. Kako se sanseverija zaliva na pravilan način?
Pre svega, ovo je biljka koja ne iziskuje redovno zalivanje. U toku toplih meseci, za vreme proleća i leta, potrebno ju je zaliti samo jednom u periodu od oko nedelju do desetak dana.
U toku zime, sanseveriju slobodno možete zalivati samo jednom u toku mesec dana. Kada je reč o vodi za zalivanje, važno je da ne bude hladna i da malo odstoji pre zalivanja.
Kišnica, destilovana voda ili česmovača odstajala minimum dva dana meke su vode pogodne za zalivanje sanseverije.
Prilikom samog zalivanja, vodu sipajte uz ivicu saksije, a ne direktno oko korena biljka. Nakon zalivanja, vodu iz tacne pod saksijom prospite. Vodite računa da ne preterate sa zalivanjem, budući da je to najveći rizik za uspešno održavanje.
Cvet
Ova biljka nema preterano upadljive cvetove, no njihov miris je veoma ugodan i podseća na vanilu. Sanseverija cveta kada je izložena svetlosti.
Prihrana
Zemljište sa uzgoj sanseverije treba da bude propusno i rastresito i većinom suvo.
Dakle, zemljište sa dobrom drenažom je ključno za pravilno održavanje ove biljke, jer ona potiče iz sušnih predela; isto pravilo važi i za ostale biljke sa sličnih područja.
Prihrana zemljišta za sanseveriju se obavlja jednom mesečno samo tokom letnjih meseci.
Presađivanje
Ovo je biljka plitkog korena, pa su i saksije najpogodnije za ’svekrvin jezik’ plitke i široke. Kada primetite da biljka prerasta saksiju, treba je prebaciti u odgovarajuću.
Kada uočite da je koren biljke vidljiv i da ona prerasta saksiju, treba je presaditi: Vodite računa da nova saksija bude tek malo veća od prethodne; ukoliko je presadite u preveliki saksiju, to je za samu biljku stresno i može propasti.
Presađivanje sanseverije se generalno preporučuje na proleće. U novu saksiju se najpre postavlja sloj za drenažu, zatim i zemljište, u koje postavljate koren, zatrpate ga i zalijete biljku. Presađenoj biljci obezbedite suvo, toplo okruženje.
Razmnožavanje
Sanseverija se razmnožava na dva moguća načina: deljenjem i reznicama. U principu, deljenje je najpraktičniji metod. Treba ga primenjivati u proleće, kada se obavlja presađivanje.
Prilikom procesa presađivanja, sanseveriju treba brižljivo podeliti i presaditi na pomenut način. Kada je reč o reznicama, one se uzimaju od centralnog lista.
Reznice treba da budu veličine između 5 i 7 cm. Pri dnu svake napravite rez u vidu slova V, ostavite par sati da se prosuše, pa reznice posadite u peskoviti supstrat u plitkim saksijama, na dubini od oko 2 cm.
Postavite saksije na toplo mesto i redovno zalivajte do razvoja mladica, što bi trebalo da nastupi nakon jednog do dva meseca.
Ukoliko posedujete sanseveriju žutih ivica, najbolje je da biljku razmnožavate deljenjem. Razmnožavanje reznicama dovodi do izostanka karakterističnog žutog ruba kod mladih biljaka.
Bolesti i štetočine
Svekrvin jezik, sabljasta sanseverija nije biljka podložna nekim naročitim bolestima biljaka, a nije ni izložena štetočinama, posebno kada je držite u stanu.
Sami listovi sanseverije mogu izazvati stomačne tegobe ako se pojedu, te je dobro držati biljku dalje od male dece i kućnih ljubimaca. Sanseverija ima dug životni vek i ukoliko sledite osnovna uputstva, nema rizika da biljka propadne.
Prodaja i cena
Prodaja sanseverije je vrlo zastupljena kod nas. Možete kupiti ovu biljku u dobro opremljenim cvećarama ili garden centrima. Sama cena biljke varira u odnosu na samu vrstu, veličinu i druge karakteristike biljke.
Cene se mogu kretati u rasponu od 1,000 pa sve do 10-15 hiljada dinara.
Mi planiramo otvaranje garden centra u kome ćete moći da kupite sanseveriju i mnoge druge biljke. Dodajte svoju e-mail adresu ispod i čim bude spremno da započnemo prodaju, mi vam javljamo i tom prilikom ćete dobiti specijalan kod za popuste kakve nećete naći na drugom mestu.
