Jedna od najomiljenijih i najlepših saksijskih biljaka koje se rado drže u stanovima, što zbog elegancije i lepote, a što skromnih zahteva kada su u pitanju gajenje i nega, svakako je dracena.
Postoji mnogo dobrih razloga zašto da se opredelite da upravo dracenu držite u svom domu, kao i zbog čega treba gajiti sobno bilje.
Sobne biljke mogu ulepšati gotovo svaki enterijer, bilo da je u pitanju vaš dnevni boravak ili možda spavaća soba, ili je to restoran, kancelarija, te neki drugi radni prostor.
Biljke poput dracene se često mogu sresti u holovima i salama, budući da su vrlo sofisticiranog izgleda, nezahtevne, a pritom imaju i druge prednosti.
Dekoracija prostora biljkama je višestruko korisna. Osim što enterijer izgleda svežije, plemenitije i lepše, biljke imaju veoma dobar uticaj na čovekovo zdravlje.
Mi smo gotovo svakodnevno i u dugim vremenskim intervalima izloženi štetnom zračenju elektronskih uređaja, čiji negativan efekat sobno cveće može da ublaži.
Pored toga, biljke na prirodan način pročišćuju vazduh zatvorenih prostorija u kojima boravimo, a u kom su prisutne.One filtriraju toksine iz vazduha i na taj način čuvaju vazduh koji dišemo, te samom tim i naše zdravlje.
Takođe, biljke svakako imaju i umirujuće delovanje, a čak podstiču i čovekovu radnu sposobnost, koncentraciju i produktivnost.
Ne postoji nijedan valjan razlog zašto u svom okruženju ne biste imali lepu sobnu biljku. Ukoliko ste previše zauzeti, često menjate mesto boravka ili neke druge obaveze koje vam ne dopuštaju puno vremena da se posvetite biljkama, odaberite one koje su manje osetljive i ne zahtevaju redovnu negu, poput čestog zalivanja.
Istorija i poreklo
Biljka koju znamo kao ’ženski zmaj’ ili ’zmajevo drvo’ jedna je od vrsta iz roda Dracaena, koji obuhvata oko 120 vrsta sukulentnog rastinja i stabala, a pripada porodici Asparagaceae.
Botaničko ime ove biljke potiče od romanizovane forme starogrčkog termina ’drakaina’, što u prevodu doslovno znači ’zmajica’, odnosno – ’ženski zmaj’.
Dracena koja je kod nas zastupljena i na koju obično mislimo kada pomenemo ovaj naziv jeste vrsta Dracaena marginatta, kao i njeni varijeteti, o kojima ćemo, pored drugih vrsta, govoriti u nastavku.
Ova dracena potiče sa Madagaskara, te prirodne riznice neverovatnih biljnih vrsta, od kojih su neke raširene po čitavom svetu upravo kao ornamentalno bilje i sobno bilje.
Dracena je manje stablo, raste sporo, a može da izraste do više metara u visinu. Karakteristična je po špicastim listovima, koji su mekani i blago povijeni.
Dracena je biljka ’broj jedan’, kada je reč o izboru kućnih biljaka jer ne potrebuje mnogo svetla, čisti vazduh, potrebno joj je malo vode, dugotrajna je i izdržljiva i lepo se uklapa u svaki ambijent.
Zanimljivosti i popularnost
O biljkama iz roda dracena postoji puno interesantnih činjenica i verovanja. Ime ’zmajica’ ili ’zmajevo stablo’ nastalo je na sledeći način: stabljike ove biljke sadrže smolu koju su ljudi poistovećivali sa idejom o zmajevoj krvi, zbog njene crvene boje i lepljivosti.
Interesantno je i da se ova smola vekovima upotrebljavala za spravljanje boja, ali i lekova, a koristila se čak i kao pasta za zube!
Dracene su rođake špargli, sa kojima dele biljno ’porodično stablo’. Mada po svojim spoljnim karakteristikama ne nalikuju ovom povrću, ipak su botanički sa njim u rodu.
No, dracena baš i nije biljka koju treba jesti, što pogotovo važi za kućne ljubimce, koji iz znatiželje, igre ili nekog drugog razloga vole da grickaju sobno bilje.
Naime, dracena je toksična za kućne ljubimce. Ukoliko mačke ili psi pojedu listove dracene, to im može prirediti neprijatnosti i naškoditi im.
Najčešće dolazi do pojačanog lučenja pljuvačke, povraćanja i gubitka apetita. Istrenirajte ljubimce da ne diraju sobno bilje ili ga držite van njihovog domašaja, što ponekad može biti neizvodljivo.
Vrste
Postoji više vrsta dracena koje se rado drže kao sobno bilje i svaka od ovih raduje svojom jedinstvenom pojavom. Vrste dracene imaju posebne karakteristike po kojima su poznate, a u nastavku pominjemo neke od njih, pored kod nas popularne Dracaena marginatta i njenih varijeteta.
Dracaena marginatta – Ova vrsta dracene je posebno popularna kao sobna biljka. Kao što smo pomenuli, potiče sa Madagaskara. Skromna je kada je reč o nezi. Odlikuje se dugim tankim listovima, koji okrunjuju vitka gola stabla. Listovi mogu biti raznih boja, po kojim se razlikuju sledeći varijeteti.
Dracaena marginatta bicolor – Dvobojna dracena je varijetet pomenute vrste, a prepoznatljiva je po vitkim listovima zapanjujuće kombinacije crvene i zelene boje. Njeni listovi su u osnovi zeleni, a oivičeni crvenim.
Dracaena marginatta tricolor – Trobojna dracena je takođe veoma omiljena i lako prepoznatljiva po impresivnim prugastim listovima u zeleno-ružičastoj kombinaciji.
Dracaena fragrans – Ova vrsta dracene se obično naziva ’kukuruzna biljka’ ili ’prugasta dracena’, a njeno ime zapravo znači ’mirisna dracena’. Ova vrsta potiče iz zapadnih delova afričkog kontinenta, a naziv je dobila, naravno, po cveću prijatnog tropskog mirisa. Lako se gaji u zatvorenom prostoru, ali joj je za cvetanje potrebno obezbediti najoptimalnije uslove. Cveće je belo i vrlo opojno.
Dracaena sanderiana – Za ovaj tip dracene vezuju se zanimljiva verovanja, a popularno se naziva ‘srećni bambus’, zbog karakterističnog izgleda. U Aziji ovu biljku nose na dar kada se neko useljava u nov stan, jer se smatra da ova biljka donosi sreću, zdravlje i ljubav. Postoje i nešto konkretnija verovanja u ovom smislu.
Veruje se da dracena-bambus sa dve stabljike donosi sreću novim bračnim parovima, kada započinju svoj zajednički život u novom domu. Dracena sa tri stabljike simbol su sreće i ispunjenosti.
Ako želite nekome da poželite dobro zdravlje, biljka sa pet stabljika se vezuje za njega. Dracena koja ima preko osam stabljika vezuje se za poslovne uspehe i progres, te se rado daruje partnerima u poslu.
Dracaena deremensis – Vrsta koju znamo i kao ‘prugasti zmajevac’ potiče iz jugoistočnih delova Afrike i takođe je veoma omiljena sobna biljka, prepoznatljiva po karakterističnim prošaranim listovima, koji mogu biti u nijansama zelene, bele i žute boje. Smatra se da je jedna od najefektivnijih biljaka za pročišćavanje vazduha u prostoriji.
Dracaena draco – Ova dracena je zapravo ’dupli zmaj’ i ona je zapravo veoma slična vrsti Dracaena marginatta. Karakteristična je po smoli koja se koristila za spravljanje boja i koju asociramo sa ’zmajskom’ krvlju. Izuzetno je otporna, možemo reći – zmajski.
Dracaena reflexa – Dracena poznata kao ’malezijska’, Song of India ili Song of Jamaica. Ovo drvo potiče sa tla Mozambika, Madagaskara, Mauricijusa i okolnih ostrva u Indijskom okeanu. Ima manje. Jednostavne listove, spiralno postavljene, tamne zelene boje, a sama biljka raste dosta sporo. Kada cveta, ima izuzetno aromatičan miris.
Dracaena surculosa – Ova vrsta se razlikuje od svih pomenutih dosad, budući sasvim nisko rastinje, listova ovalnih i zašiljenih, zelenih, istačkanih svetlim, žutim ili beličastim. Ponekad se naziva dracena ’zlatna prašina’, upravo zbog neobične šare.
Dracaena trifasciata – Ova vrsta vam je verovatno mnogo poznatija po drugom nazivu, odnosno sanseverija ili ’svekrvin jezik’. Odlikuje se čvrstim, uspravnim listovima koji izranjaju iz saksije, zelenim i prošaranim.
Nega i održavanje
Dracena nije mnogo zahtevna za održavanje, ali je potrebno slediti neke osnovne smernice koji se tiču uslova za držanje ove biljke u stanu.
Nega sobnih biljaka zasniva se na ispunjavanju adekvatnih temperaturnih uslova i uslova osvetljenja, adekvatnom zalivanju biljke, pravilnom presađivanju i razmnožavanju.
Ova biljka nije mnogo osetljiva, ali je potrebno obezbediti joj prikladne uslove za rast i razvoj. Dracena sporo raste, ne potrebuje mnogo vode i jaku svetlost.
Jedan od najvećih izazova za početnike u gajenju sobnog bilja jeste pronaći pravu meru upravo kada je reč o količini vode i svetlosti potrebnim određenim biljkama.
Temperatura
Draceni pogoduje toplo okruženje, tako da se raspon temperatura koji joj odgovara tokom letnjih meseci kreće između 23 i 26 stepeni, a tokom zime između 15 i 18 stepeni.
Hladnije temperature joj ne prijaju, kao ni nagli skokovi i promene. Ne prija joj izloženost pećima, radijatorima i drugim grejnim aparatima, budući da isušuju vazduh.
Za vreme toplih letnjih meseci, dracenu možete da držite van kuće, ako za to imate uslova, u blago zasenjenom kutku.
Kao i mnoge sobne biljke, ’zmajica’ ne voli promaju, te vodite o tome računa pri odabiru mesta za saksiju. Svetlost je jedna od važnih stavki kada govorimo o nezi dracene. Koliko svetla joj je potrebno?
Svetlost
Biljka dracena voli svetlost i ona je nepohodna za pravilan razvoj i rast, no, direktna izloženost jakoj sunčevoj svetlosti joj neće prijati.
Uglavnom se ne preporučuje da sobno bilje držite na neposrednoj sunčevoj svetlosti, jer može opaliti listove i naškoditi celoj biljci. Dracenu držite na svetlom mestu, ali ne pod direktnim zracima sunca.
Previše hladovine neće tako neposredno oštetiti biljku, ali može uticati na kvalitet njenih listova i boje, te usporiti rast. Ako dracenu držite na tamnom mestu, listovi će biti bledi, a šareni varijeteti neće moći da proizvedu inače veoma intenzivne boje.
Idealno mesto za dracenu u zatvorenom prostoru je osunčani deo sobe, udaljen oko dva metra od prozora.
Zalivanje
Dracena je tropsko bilje, te joj odgovara velika vlažnost vazduha, ali ne i preterano vlažno tlo; šta više, suvlje zemljište joj više odgovara. Nije je potrebno stalno, a svakako ni preobilno zalivati.
Količina vode treba da je srazmerna njenoj veličini. Dracenu možete zaliti na oko 5 dana. Za zalivanje se uvek preporučuje kišnica kao najidealnije rešenje.
Možete biljku zalivati odstajalom vodom, destilovanom vodom ili onom u kojoj je kuvano povrće, obogaćeno hranljivim materijama.
Pošto draceni prija vlažan vazduh, tokom suvih meseci, u toku leta, dobro je orošavati biljku. Za tu potrebu koristite tipove vode kao za zalivanje. Vodite računa da se previše vode ne zadržava na listovima, može ih kasnije isušiti.
Cvet
Dracene u prirodnom okruženju cvetaju, ali samo pojedini varijeteti će cvetati kada se drže kao sobno cveće.
Vrsta koja cveta i u kućnim uslovima je ’mirisna dracena’, tropska i aromatična Dracaena fragrans.
Prihrana
Zemljište za ovu biljku treba da bude dobro drenirano, jer ne voli zadržavanje vode. Prihrana nije neophodan faktor za uspešan rast dracene, ali đubrenje može pospešiti njen razvoj.
Treba ga u tom slučaju obavljati na proleće, laganom tečnom prihranom. U toku zimskih meseci ne treba vršiti nikakvu prihranu.
Presađivanje
Dracena je karakteristična i po sporom rastu, te nije potrebno da je presađujete češće od intervala od dve godine, možda čak i tri. U toku godine, ona poraste između desetak i petnaest santimetara.
Prilikom presađivanja važi isto pravilo kao i za ostale sobne biljke: nova saksija treba da je samo malo veća od prethodne. Procesu presađivanja treba pristupiti na proleće.
Vrlo važan detalj kod presađivanja jeste priprema adekvatnog zemljišta koje ima dobru drenažu, za šta se koriste pesak ili šljunak. Kompost sa tresetom je dobra kombinacija za sađenje dracene.
Osim pravilnog presađivanja, postupak orezivanja je takođe važan za zdravlje vaše biljke i veoma jednostavan.
Sama biljka će tokom svog rasta odbacivati staro, mrtvo lišće, koje je potrebno jedino pokupiti. Međutim, možete je malo i doterati, tako što ćete odstraniti klonulo lišće koje ima tendenciju da opadne.
Za orezivanje uvek treba koristiti sterilan, čist alat, odnosno makaze namenjene za orezivanje biljaka.
Razmnožavanje
Dracena se može gajiti i razmnožavati iz semena, koje treba saditi u toku proleća. Razvoj iz semena je sporiji i duži, a kao praktičniji i jednostavan metod razmnožavanje pristupa se upotrebi reznica.
Ovaj metod se obavlja tako što se odseku reznice dužine do desetak santimetara, stave se u vodu, pa ostave da se prosuše jedan dan. Sade se u tresetni kompost u koji je svakako postavljen i drenažni peščani sloj.
Bolesti i štetočine
Dracena može biti napadnuta od strane spoljnih štetočina, ali joj probleme svakako može doneti nepravilna nega, bez obzira na to što sama biljka nije previše zahtevna.
Premalo ili previše svetlosti može ugroziti zdravlje ove biljke. Ukoliko ne prima dovoljno svetla, njeni listovi blede, a ako je izložena jakoj direktnoj svetlosti, stradaće od opekotina.
Preterano suv vazduh ili loša, promajna lokacija mogu da izazovu opadanje listova ili sušenje njihovih ivica. Ukoliko se ne zaliva dovoljno, listovi poprimaju bran ivice i fleke.
Preterano zalivanje, pak, dovodi do truljenja korena, zbog čega se biljka neće dobro razvijati, listovi će joj klonuti i menjati boju. Izuzetno niska temperatura izaziva pojavu crvenkastih fleka po listu.
Dracenu mogu napasti štitaste uši, biljne vaši i pauci. Za rešavanje problema sa štetočinama mogu se koristiti insekticidi, a biljku svakako treba pažljivo pregledati i temeljno očistiti.
Neke bolesti koje mogu mučiti dracenu izazivaju gljivice, koje se ’čiste’ upotrebom fungicida. Prisustvo gljivica uglavnom se pokazuje mrljama po listovima. Bakterioza je fatalno oboljenje za biljku i dovodi do ubrzanog truljenja.
Prodaja i cena
Dracena se može naći ili poručiti iz rasadnika i dobro opremljenih cvećara, kao i putem brojnih internet oglasa. Cena dracene varira od veličine i vrste biljke, a kreće se između nekoliko stotina do više hiljada dinara.
Dracenu ćete moći da nabavite kod nas kada otvorimo garden centar. Da bi osigurali najbolju cenu, prijavite se ispod na našu email listu i javićemo vam kada kreće prodaja.
