Limunovo stablo asocira na tople primorske i daleke egzotične krajeve.
Popularno širom sveta, kako zbog lepog izgleda, tako i zbog upotrebljivog i jestivog ploda, limunovo stablo od davnina je poznato čoveku.
Ova atraktivna zimzelena biljka jedna je od vrsta iz roda citrusa ili agruma, nakiselog južnog voća koje mahom potiče sa jugoistoka Azije.
Citrusi se mogu uzgajati i na otvorenom prostoru, ali i posudama, kao i u zatvorenom prostoru.
Citrus limon, o kom ćemo više govoriti, jedna je od najpraktičnijih vrsta koje možete sami uzgajati kod kuće.
Tu je takođe i kompaktni kumkvat i neki patuljasti oblici, jednostavni za održavanje.
Uzgajanje limuna u kući je postalo prilično rašireno tokom poslednjih godina, u krajevima sa nešto hladnijom klimom od one koja inače predstavlja prirodno stanište ove biljke.
Očaravajući je miris limuna u cvetu u primorju, duž mediteranske obale, ali ovaj južni, zavodljivi egzotični dah možemo uneti i u svoje kuće i bašte.
Istorija i poreklo
Limun, odnosno Citrus limon, jedna je od mnogih vrsta koje pripadaju kompleksnom rodu citrusa.
To je zimzelena biljka iz porodice Rutaceae, čija je postojbina azijski kontinent, odnosno severoistočni delovi Indije, severni Mijanmar ili Kina.
Pravo poreklo limuna zapravo nije sasvim jasno, mada se pretpostavlja da su prvobitno gajeni u Asamu, regiji u Indiji.
Njihova postojbina može biti i severna Burma ili Kina. Danas ga možemo videti u mnogim drugim krajevima sveta, kao, recimo, na Mediteranu.
Limun je, naravno, prepoznatljiv po svojim lepim elipsoidnim plodovima koji se mogu upotrebiti na mnogo načina, pre svega u kulinarstvu, ali i u druge svrhe, poput čišćenja.
Limunovi su veoma davno stigli do evropskog kontinenta i to najpre u južnu Italiju, ne mnogo kasnije od drugog veka nove ere, u starorimsko doba, mada u to vreme nisu bili naširoko uzgajani, kao što je to slučaj danas.
Vekovima kasnije, u ranom srednjem veku, limun je prenet u Persiju, a potom u Irak i Egipat.
Jedan stari arapski traktat o poljoprivredi, datiran u deseti vek, prvi je pisani dokument o limunu, a zna se i da je ovo citrusno drvo veoma često krasilo vrtove u islamskom svetu.
U periodu od ranog jedanaestog, pa do polovine dvanaestog veka, limun se raširio po tadašnjim arapskim zemljama i po čitavom Mediteranu.
Poznato je i jedno poglavlje posvećenu uzgoju limuna i limete u Andaluziji, iz pera Ibn al-Avama, koje se nalazi u njegovoj knjizi o zemljoradnji, iz dvanaestog veka.
Ozbiljnije uzgajanje limuna na evropskom tlu započeli su Đenovljani sredinom petnaestog veka, a sa putovanjima Kristofera Kolumba limun je uveden i na američko tlo.
Možemo reći da su španski konkvistadori zaslužni za širenje limunovog semena po Novom Svetu, mada treba reći i da se limun mahom uzgajao kao ukrasna biljka i u medicinske svrhe, pre nego za jelo.
U devetnaestom veku, uzgoj limuna doživljava ekspanziju u Kaliforniji i na Floridi. Još vek ranije, otkriveno je da je limun odličan lek protiv skorbuta.
Za ovo otkriće zaslužan je Džejms Lind, koji je putem eksperimenata došao do zaključka da dodavanje limuna u ishranu mornara na dugim pomorskim ekspedicijama pomaže protiv ovog oboljenja, koje zapravo nastaje u nedostatku vitamina C.
Nije se tada još znalo za ovaj vitamin kao važan dodatak u ishrani, no, limun, koji njime obiluje, pokazao se kao odličan lek.
Zanimljivosti i popularnost
Naziv limun je verovatno bliskoistočnog porekla, a može se povezati i sa sanskritom.
Kroz persijski, arapski, pa onda i starofrancuski, prenošeno je ime za ovaj citrus, u suštini, i samo po sebi generičko ime za citrusno voće.
Limun je, kao što smo pomenuli, bogat vitaminom C, mada pored njega ne sadrži mnogo esencijalnih hranljivih materija.
Limunovi sadrže fitohemikalije, poput polifenola, terpena i tanina, a sam sok sadrži veću koncentraciju limunske kiseline, nego limeta, skoro duplo više nego grejpfrut i čak pet puta više nego što se može naći u soku od pomorandže.
U ovom smislu, limun je zaista superioran citrus, daleko ispred brojnih svojih srodnika.
Pre svega, nama je poznata upotreba limuna u kulinarstvu. Upotrebljavaju se svi delovi limunovog ploda, uključujući sok, meso i koru.
Brojne namirnice i napici se prave od ploda limuna, kao, na primer, marmelade, liker od limuna i limunova sururtka, koji se pripravljaju od celih limunova. Kriške i unutrašnja ljuska se koriste za dekoraciju hrane i napitaka.
Spoljašnja kora limuna se dodaje za aromatizaciju peciva i kolača, pudinga, pirinča i raznih drugih jela. Kriške limuna sa korom obično se serviraju uz jela od ribe, a sam se sok koristi u razne svrhe.
Limun se uz ribu koristi kao marinada, a tom prilikom njegov sok neutrališe amine iz ribe, pretvarajući ih u amonijumske soli.
Sok se koristi i uz jela od mesa, jer limunska kiselina delimično hidrolizuje kolagenska vlakna i omekšava ih.
Nama je svakako najpoznatiji i najjednostavniji napitak od limuna – limunada, koja može biti samo od limuna ili zaslađena. Od limunovog soka se prave razni drugi sokovi i napici, kao i kokteli.
Limunov sok može da posluži i kao kratkoročni konzervans za pojedine namirnice koje imaju tendenciju da brzo potamne kada se iseku, kao što je razno voće, poput banana, jabuka i avokada.
Zanimljivo je da se u Maroku limunovi čuvaju u teglama ili burićima sa solju. So prodire kroz spoljnju i unutrašnju koru, omekšava ih, suši i čini da traju gotovo večno.
Ovako očuvan limun se upotrebljava u brojnim jelima, ne samo marokanskim, već i u sicilijanskoj, italijanskoj, grčkoj i francuskoj kuhinji.
Ljuska limuna se koristi u proizvodnji pektina, koji se dalje upotrebljava kao želatin i stabilizator u hrani i drugim proizvodima. Od limuna se takođe dobija i ulje, a listovi drveta se koriste za čaj i za jela od mesa i morskih plodova.
Limunovi su poznati i u baštovanstvu, pa su tako kultivari ’Meyer’ i ’Variegata’ nagrađeni od strane Kraljevskog društva.
Citrusno drveće poput limuna ne podnosi dobro hladnu temperaturu, ali postaju otpornija sa starenjem. U nastavku ćemo posebno govoriti o tome kako možete gajiti limun i u saksiji.
Vrste
Klasifikacija citrusnog voća je izuzetno složena i komplikovana, a među citrusima postoje i mnogi primerci koji se često mešaju ili nazivaju limunovima.
Neki od njih su pljosnati limun, inače hibrid mandarine, zatim grbavi limun, koji je ukršten od citrona i mandarine, slatki limun ili slatka limeta, koja zapravo predstavlja grupu nekoliko različitih varijeteta.
Treba pomenuti i ponderoza limun, koji je otporniji na hladnoću od ostalih sorti, veoma velikog ploda i debele kože, a za koji se pokazalo da predstavlja složeni hibrid citrona i pomela
. Svakako ćemo reći i par reči o pomenutom popularnom ’Meyer’ limunu, koji je zapravo dobijen ukrštanjem citrona i hibrida mandarine i pomela.
’Meyer’ limun – Ovaj zanimljivi varijetet je nazvan prema Frenku Mejeru, koji je još davne 1908. Godine, doneo ovu sortu u Sjedinjene Države.
Ovaj tip limuna ima tanju koru i nešto manje kiselosti od takođe poznatih ’Lisbon’ i ’Eureka’ limunova. Mejerov limun je nešto otporniji na mraz od drugih vrsta.
’Eureka’ limun – Citrus limon ’Eureka’ jedno je od najučestalijih drveta limunova. Vrlo je kiselog ukusa i veoma sočan, a plod mu je veliki i blago ovalnog oblika.
Ovaj varijetet je veoma popularan u svetu kulinarstva. Skoro pa nema semena, što ga čini posebno atraktivnim varijetetom.
’Lisbon’ limun – Citrus limon ’Lisbon’ takođe je veoma raširen i jedan je od najčešćih limunova koji se prodaju u marketima širom sveta.
Mogu se gajiti napolju u toplim podnebljima, ali uspevaju dobro i u posudama i mogu se držati i unutra tokom hladnog zimskog perioda.
Nega i održavanje
Limun je drvo kojem niske temperature nikako ne pogoduju, o čemu je najvažnije razmišljati ukoliko nameravate da gajite ovu biljku.
Može da se sadi napolju, u krajevima sa toplom klimom, ali u onim područjima gde su zime duže i vrlo hladne, treba biti vrlo obazriv.
Ipak, i za to postoji rešenje, pošto limun može da se gaji i u saksiji.
Ukoliko se odlučite da gajite limun u svojoj kući, važno je da sledite osnovne smernice i posao neće biti mnogo težak.
Posebno ćemo govoriti o najvažnijim elementima pravilnog uzgoja i održavanja limunovog drveta, a to su osvetljenje, temperatura i vlaga, voda, pravilno presađivanje i razmnožavanje biljke.
Temperatura
Limun je citrus posebno osetljiv na hladnoću. Može da podnese niže temperature, ali nipošto preniske.
Možemo reći da je rizična granica temperatura koja padne ispod -5 stepeni Celzijusa, mada je moguće da, u posebnim uslovima, izdrži i par stepeni nižu temperaturu.
Ako raste napolju neophodno je da se krošnja obezbedi tokom zime; za to se može koristiti folija.
Ako limun gajite u saksiji, postoje razlike u nezi tokom različitih sezona. Preko leta biljku bi trebalo držati napolju.
To može biti vaš vrt, balkon ili terasa, u zavisnosti od uslova kojima raspolažete. Možete ga držati i u zatvorenom prostoru, ukoliko vam ništa od pomenutog nije dostupno, uz redovno luftiranje.
Stablo je važno uneti unutra pre pojave prvih mrazeva; iznošenje uglavnom treba obavljati postepeno, kako biljka ne bi doživela preveliki stres.
U toku zimskih meseci, držite saksiju unutra, na temperaturi između 7 i 13 stepeni.
Nema potrebe da ga puno zalivate u zimskoj fazi mirovanja. Drvo se neće razvijati, listati, cvetati i davati rod, osim ako nije u toplom prostoru.
Svetlost
Limunovima, kao i drugim citrusima, treba puno direktne sunčeve svetlosti i to do čak dvanaest sati svetla dnevno, mada im je osam sasvim dovoljno, pa imajte to u vidu kada birate lokaciju za svoje stablo.
Dobra izloženost svetlu podstiče cvetanje i rađanje plodova. Indirektna svetlost nije dovoljna za rast limuna.
Zalivanje
Limun zahteva redovno zalivanje u toku vegetativnog perioda, dok mu zimi treba manje vode. Zalivanje limuna u saksiji, u zatvorenom prostoru, zavisi od mesta na kome se nalazi.
Ako nije izložen velikoj količini svetla, treba ga zalivati u intervalima od po dve nedelje, a ukoliko je prostorija topa i osvetljena, jednom nedeljno je poželjno zalivati ga.
Citrusi ne vole suv vazduh, pa imajte to u vidu kada držite biljku tokom zime u zatvorenom prostoru.
Lišće možete orošavati, a još jedan praktičan način da joj obezbedite dovoljno vlage jeste da saksiju postavite na tacnu sa kamenčićima, pa će voda isparavati prilikom svakog zalivanja.
Za zalivanje je najbolje koristiti destilovanu vodu i kišnicu.
Cvet
Limun daje lepe bele cvetove, kao i većina citrusa. Limun može cvetati i unutra, ali samo ukoliko prima dovoljno sunčeve svetlosti.
U suprotnom neće proizvesti cvet, a samim tim neće moći da daje ni plod. Oprašuje se ručno, četkicom.
Prihrana
Limunu, kao i drugim citrusima, odgovara već gotovi kupovni citrusni miks. Važno je da je zemljište dobro drenirano, lako i rastresito.
Možete i sami napraviti mešavinu, koristeći obično saksijsko zemljište i pesak. Ono što je najvažnije jeste da zemljište ne zadržava previše vode, da ne bi došlo do natapanja korena i oštećenja biljke.
Za prihranjivanje se koristi namenska prihrana za citruse i primenjuje se tokom vegetacione faze, između meseca aprila, do avgusta.
Sama biljka će vam staviti do znanja da li ima dovoljno hranljivih materija. Ukoliko joj nešto nedostaje, listovi će početi da žute.
Presađivanje
Limunovi se presađuju otprilike na tri godine, ponekad i četiri. Ako je drvo staro i veliko, onda ga ne morate više presađivati, već samo promenite gornji sloj zemlje.
Presađivanje se obavlja po standardnom postupku i biljka se smešta u malo veću saksiju od one u kojoj je stajala.
Prilikom presađivanja je potrebno da promenite zemlju, odnosno stavite novu.
Razmnožavanje
Limun se može razmnožavati na više načina, putem semena, kalemljenjem i reznicama, mada je najpraktičnije jednostavno kupiti već kalemljeni primerak sa plodovima i cvetovima.
Kada je reč o razmnožavanjem reznicama, možete odvojiti lepu i zdravu reznicu, postavite u zemlju i pokrijte najlonskom zaštitom.
Ovako zasađenu reznicu postavite na dobro osvetljeno mesto i povremeno je sklanjajte zaštitu (oko pet minuta svakodnevno je dovoljno).
Potrebno je nešto manje od dva meseca da se reznica primi i tada možete nastaviti sa negom sledeći korake za brigu o limunovom stablu o kojima smo već govorili.
Bolesti i štetočine
Citruse mogu napasti vunaste uši, lisne i štitaste vaši. Limun od njih možete isprati vodom i upotrebiti odgovarajući insekticid.
Kao i kod drugih biljaka, najbolja prevencija biljnih oboljenja jeste pravilna nega. Uglavnom se ona svodi na pravilno zalivanje, koje ne treba biti previše oskudno, ali nikako preterano.
Najčešća greška je preobilno zalivanje i držanje biljke u stalno mokroj zemlji.
Prodaja i cena
Manje sadnice limuna ’Meyer’ možete nabaviti već po ceni od oko hiljadu i po dinara.
Sadnice se mogu kupiti ili poručiti u svim dobro opremljenim rasadnicima.
