Čudesna moć prirode od davnina je dobro poznata čoveku. Kada govorimo o gajenju kućnih biljaka, one su način da se povežemo sa prirodom u svom domu ili na radnom mestu, čak i ako živimo u izrazito urbanizovanoj sredini, često veoma zauzeti i prateći jedan ubrzan dnevni ritam.
Nezahtevno, a zbilja očaravajuće, kako izgledom, tako i svojstvima, pojedino sobno bilje može osvežiti naš život.
Upravo je juka, koju ponekad nazivaju i ’kućnom palmom’, budući da ona zaista tako izgleda, jedan od idealnih izbora za držanje u kući, ali i za dekoraciju otvorenih prostora.
Više o juki saznaćemo u nastavku teksta, počev od interesantnih činjenica vezanih za ovu biljku, pa sve do pravilnih koraka za održavanje biljke.
Zbog čega se, na prvom mestu, treba opredeliti za držanje sobnih biljaka i na koji način one oplemenjuju naš životni i radni prostor? Biljke su naši prirodni saveznici u borbi za čist vazduh i zdrav život.
Vrste koje se mogu gajiti kao dekorativno sobno cveće, mnogo su više od toga. Biljke ’rade’ kao prirodni pročistači vazduha koji udišemo, što je veoma važno za boravak u zatvorenom prostoru.
Kućne biljke čiste vazduh od škodljivih čestica koje svakodnevno udišemo, odnosno upijaju i filtriraju toksine.
Takođe, umanjuju štetno delovanje elektromagnetnog zračenja, kojem smo izloženi većinu vremena; jedan od uređaja koji veliki broj ljudi redovno koristi na dnevnom nivou, a emituje takvo zračenje, jesu računari.
Ornamentalne biljke kao što je juka, idealne su za dekoraciju prostora, budući izdržljive i dosta otporne, te ne preterano zahtevne za održavanje.
Ovaj tip biljaka može krasiti holove, sale, enterijere ugostiteljskih objekata, kancelarije i privatne domove. Zbog čega je juka interesantna biljka, kako je uzgajati i o njoj brinuti, saznajemo u poglavljima koja slede.
Istorija i poreklo
Yucca je rod višegodišnjih biljaka, grmova i drveća, koji pripada porodici Asparagaceae i broji između 40 i 50 vrsta, koje se odlikuju rozetama zimzelenih, čvrstih, mačolikih listova i velikim centralnim grozdovima beličastih cvetova.
Prirodno stanište juka biljaka su topli i suvi predeli Amerike i Karipskih jezera.
Najraniji izveštaji o postojanju ovog roda mešali su biljke koje danas znamo kao juke sa maniokom, te je čuveni švedski botaničar Line rod nazvao Yucca, prema nazivu iz lokalnog Taino jezika za manioku, a koji je glasio yuca.
Astečka plemena u današnjem Meksiku jednu vrstu juke nazivali su iczotl, što je, po dolasku Španaca, postalo špansko izote.
Rod juka je veoma raširen na oba američka kontinenta, prostirući se kroz čitav Meksiko do Gvatemale, te od Donje Kalifornije zalazi u Sjedinjene Države, uglavnom prisutan u suvljim centralnim državama sve do južne Alberte u Kanadi.
Juka je prisutna i na obalama jugoistočnih SAD, duž Meksičkog zaliva, te obalskih delova Teksasa do Merilenda.
Imajući u vidu ovoliki rasprostranjenost juke, lako je zaključiti da se ova biljka prilagodila veoma širokom rasponu klimatskih uslova i različitim terenima, što dosta govori o njenoj sposobnosti opstanka i otpornosti.
Juka se može sresti u kamenitim pustinjskim predelima, u prerijama i u travnatim područjima, u brdovitim regijama, a rastu i u svetlim šumama i na peskovitom obalskom tlu, dok se mogu videti čak i u suptropskim i krajevima polu-umerene klime.
Zanimljivosti i popularnost
Juka je veoma raširena kao ukrasna biljka i često se gaji u baštama i dvorištima, mada se neki kultivari mogu držati i u zatvorenom prostoru.
Vrsta koja se najčešće gaji kao dekorativna biljka je Yucca gigantea, a pomenućemo i druge varijetete. Uopšte, juka je veoma interesantna i specifična biljka, koju sa razlogom nazivaju ’drvo života’.
Rod juka ima poseban način oprašivanja, koje vrše juka moljci. Ovaj insekt prenosi polen sa jedne biljke na drugu, polažući svoja jajašca u njeno cveće, gde se larve moljaca hrane semenima u razvoju, no uvek ostavljaju dovoljnu količinu semena za produženje ove biljne vrste.
Pojedine vrste ovih insekata vremenom su razvile drugačije osobine i ne doprinose oprašivanju juke.
Juke su domaćini i za larve još nekoliko vrsta insekata. Ono što je takođe zanimljivo u vezi ovog roda jeste da su mnogi delovi biljaka jestivi, uključujući njihova semena, plodove, cveće, peteljke, te u nekim slučajevima i korenje.
Često se pogrešno smatra da je koren glavni jestivi deo juke, zbog mešanja sa već pomenutom maniokom.
Koren vrste Yucca elata sadrži veliku koncentraciju saponina i koristi se za spravljanje šampona među Severnoameričkim Indijancima.
Takođe, osušeno lišće juke, te vlakna iz stabla veoma su pogodni za proces paljenja vatre pomoću trenja, a u istu svrhu se koristi i osušena stabljika na kojoj inače raste cveće, u kombinaciji sa kedrovinom.
Još jedna zanimljivost vezana za juku, posebno se odnosi na vrstu Yucca filamentosa, koja je u apalačkim ruralnim područjima poznata kao ‘vešalica za meso’.
Narodsko ime potiče od praktične primene čvrstog, vlaknastog i zašiljenog lišća ove vrste, kojim se probijalo meso i njime vezivalo ta na taj način vešalo za potrebe usoljavanja i dimljenja.
Vlakna juke mogu se koristiti i za pravljenje kanapa. Juka ima primenu i u gastronomiji; u Srednjoj Americi se konzumiraju latice jukinog cveća, ali se najpre odvoje gorkasti reproduktivni organi biljke.
Latice se kratko blanširanju, a potom kuvaju sa paradajzom, čilijem i lukom – a la meksikana. Takođe se jedu u određenoj vrsti pita, sa crvenim ili zelenim sosom.
Zanimljivostima o juki čini se kao da nema kraj. Cvet juke, mada bez posebne specifikacije vrste, državni je simbol Novog Meksika, a takođe je i nacionalni simbol El Salvadora, poznat pod nazivom fior de izote. Juka se gaji se i kao bonsai drvo.
Možda vam i ove biljke budu interesantne: Slonovo stopalo nolina | Areka palma
Vrste
Koje su neke od najpoznatijih vrsta juke i kakve su njihove karakteristike?
Juke se često drže kao biljke za uređenje pejzaža, budući da mogu podneti veoma različite uslove, mada najbolje uspevaju u suptropskim oblastima i onim blage temperature, uz puno sunčeve svetlosti.
Neke vrste se mogu gajiti napolju, a neke su pogodne i za zatvoren prostor. Neke juke mogu da dosegnu veliku visinu i uvek treba imati u vidu njihovu veličinu, prilikom odabira biljke za kuću ili baštu.
Yucca gigantea – Poznata i pod sinonimom Yucca elephantipes, a znana i kao ’Spineless yucca’, to jest ’beskičmena juka’, ova biljka potiče iz Centralne Amerike i Meksika. Naziv je dobila zbog forme listova koji nemaju ’kičmu’. Stablo je debelo, okrunjeno rozetama uskih listova. Odlična je biljka za uređenje spoljnog prostora, a mlade biljke se mogu gajiti u kući.
Yucca filamentosa – Juka Adam’s needle, to jest ’adamova igla’, jeste jedna od najizdržljivijih vrsta. Voli svetlost, a toleriše čak i mraz. Njeno prirodno stanište je obala Severne Amerike, a raste i u Meksiku. Prepoznatljiva je po lepim zvonastim cvetovima beličaste boje. Slike ove lepe biljke sigurno će vas oduševiti.
Yucca rostrata – Ova vrsta juke ima veoma spor rast i nije zahtevna za održavanje, premda može narasti i do 4 i po metara visine. Izuzetno je otporna i toleriše hladne temperature, kao i duge periode bez vode.
Yucca gloriosa – Poznata i kao ’ljiljan palma’ i kao ’španski bodež’, ova juka je omiljena među ljubiteljima baštenskih biljaka. Često je srećemo u baštama ili kao ornamentalnu biljku javnih površina, a uspešno se gaji i unutra. Prirodno raste u jugoistočnim krajevima Sjedinjenih Država. Korišćena je za izradu konopca i tkanine.
Yucca aloifolia – Prepoznatljiva po svom gusto raspoređenom, šiljastom lišću impresivnih nijansi zelene boje, ova juka se uspešno gaji kao sobna biljka, budući da voli topliju temperaturu. Nije tolerantna na hladnoću, kao neke druge vrste.
Yucca brevifolia – Ova vrsta se može uzgajati u zatvorenom prostoru, ali ju je u nekom trenutku potrebno presaditi napolje, gde uspeva bez mnogo truda, u pogodnom, toplijem okruženju. Yucca brevifolia ili Joshua Tree, ’isusovo drvo’, prirodno raste u jugozapadnim delovima SAD, a u Kaliforniji postoji nacionalni park nazvan po njemu.
Nega i održavanje
Nega juke nije preterano komplikovana, ako se pridržavate nekoliko osnovnih smernica. Videli smo da je ovaj rod biljaka veoma prilagodljiv i prirodno rasprostranjen na vrlo raznolikom području. Juka ne zahteva preteranu posvećenost; štaviše, mnogo brige joj može i zasmetati.
Nega juke se bazira na obezbeđivanju optimalnih uslova, koji se mogu razlikovati u odnosu na vrstu.
Održavanje sobnog i baštenskog bilja zasniva se na dobrom zemljištu, optimalnoj količini svetlosti i vode, potrebnim za rast i razvoj biljke, brizi oko mogućih štetočina, te pravilnom presađivanju, orezivanju i razmnožavanju biljke. Kakvi su uslovi pogodni za uzgajanje juke?
Temperatura
Većini juka će odgovarati umerena i toplija temperatura, mada postoje vrste koje jako dobro tolerišu i minuse i mrazeve; dobar primer za to je Yucca filamentosa.
Uopšteno, ’drvo života’ nije poželjno držati na mnogo niskim temperaturama. Za neke druge vrste, malčovanje je pravo rešenje za zimski period, kako bi se biljci obezbedilo dovoljno toplote i suvo zemljište.
Svetlost
Generalno govoreći, juka je biljka kojoj pogoduje jaka svetlost. Ukoliko držite biljku u kući, iznošenje na balkon ili pred kuću može biti korisno u toku sunčanih letnjih meseci.
Pojedine vrste mogu da tolerišu više senke, poput vrste Yucca gigantea. U suštini, biljke iz ovog roda su pogodne za osunčana mesta, sa dovoljnom količinom svetlosti.
Zalivanje
Juka ne zahteva mnogo zalivanja i u tom smislu nije komplikovana za održavanje. U toku letnjih meseci joj je potrebno nešto više vode, te je možete zalivati dva do tri puta u toku nedelje.
Tokom zime, jedno zalivanje sedmično je sasvim dovoljno. Vodite računa da ne zalivate biljku preterano, jer to može imati za posledicu truljenje korena, te drvo života vene.
Cvet
Za juku važi isto prirodno pravilo kao i za većinu sobnih biljaka, cvetaće uglavnom samo ukoliko raste napolju. Mnoge biljke u zatvorenom prostoru retko razvijaju cveće.
Prihrana
Kada je reč o odabiru zemljišta za juku, što je takođe veoma važno kod presađivanja biljke, juka potrebuje težu zemlju, budući sama vrlo robusna i bojna u rastu.
Za juku je najidealnije koristiti pesak i treset, dok je prihrana potrebna u razdoblju razvoja biljke. Za đubrenje se koristi tečna prihrana.
Presađivanje
Juka se presađuje onog trenutka kada njen koren popuni saksiju u kojoj biljka raste. Za juke se pogodne veće posude.
Drenažni sloj prilikom sađenja je od ključne važnosti, što je opšte pravilo za većinu saksijskog bilja. Za drenažu je najbolje koristiti šljunkoviti sloj. Osim pravilnog presađivanja, važno je i pravilno orezati biljku.
Ako juku držite u zatvorenom prostoru, može se dogoditi da ona svojom visinom dosegne sam plafon i tada je svakako potrebno da je orežete. Samo orezivanje nije komplikovano niti ga biljka redovno zahteva.
Potrebno je odstraniti uvele listove, a čistim nožem se odvajaju reznice sa stabla i mogu se koristiti za razmnožavanje.
Razmnožavanje
Juku možete razmnožavati putem reznica mladica ili delova stabljike, koji se sade u zasebnu saksiju. Ovo je praktičan i jednostavan način za razmnožavanje sobnog bilja.
Takođe, juka se može saditi iz semena, što je nešto duži proces. Posuda sa semenom treba da ima dovoljno svetlosti i da je ne zalivate preterano.
Saksija za sađenje izdanka treba da je četiri santimetra šira od posude u kojoj se seme razvijalo.
Bolesti i štetočine
Juka može da nastrada od relativno čestih štetočina sa kojima se sobne biljke suočavaju, poput biljnih vaši i paukova, te nekih vrsta parazita.
Pažljivo pregledajte biljku s vremena na vreme i čistite ukoliko primetite bilo kakve sumnjive tragove štetočina, poput fleka, paučine i slično. Jedan od najčešćih problema je, međutim, neadekvatna nega.
Preterana briga oko biljke često joj samo donosi štetu. Preterano zalivanje je uobičajena greška, kada je reč o gajenju sobno bilja i to važi i za juku.
Kako spasiti drvo života, ako ste ga preterano i preobilno zalivali, te ono počinje da vene, listovi su klonuli, požuteli i biljka uopšte odaje slabašan izgled?
Juku u tom slučaju treba premestiti na suvo osvetljeno mesto, kako bi se oporavila uz pomoć sunčevih zraka, bez zalivanja oko četiri dana.
Podjednako kao prekomerno zalivanje, držanje biljke na toplom, ali tamnom mestu, takođe dovodi do klonuća. Za oporavak je potrebno učiniti isto kao i u prethodnom slučaju.
Opšte pravilo koje važi za održavanje i negu kućnog bilja jeste da ge ne treba previše često premeštati.
I biljke se, baš kao i ljudi i životinje, osećaju dobro u svom kutku, te često premeštanje može biti stresno za biljku. Pomenuti slučajevi su izuzeci, kada je biljci potrebno lečenje.
Prodaja i cena
Ukoliko se pitate gde kupiti ’drvo života’, odnosno neku vrstu juke, dobro snabdeveni rasadnici i cvećare su prava adresa, a danas je onlajn prodaja biljaka takođe veoma zastupljena kod nas.
Cena juke se kreće između nekoliko stotina do više hiljada dinara, zavisno od visine biljke.
Najbolju cenu ćete moći da dobijete kod nas, kada otvorimo naš garden centar. Dodajte se ispod na našu email listu da budete u toku sa dešavanjima i obezbedite popuste.
