Sobne biljke često nose zanimljive i neobične popularne nazive, poput ’svekrvinog jezika’, ’španskog bodeža’, ’ženske sreće’, ’žalosne smokve’ i mnogih drugih.
Imena su im nadenuta zbog nekih od njihovih prirodnih svojstava, simbolizma ili pripisanih verovanja, a brojne su nadimak dobile zbog karakterističnog izgleda. Nolina, poznata kao ’slonovo stopalo’ upravo je jedna od njih.
Pre nego što se posvetimo ovoj interesantnoj egzotičnoj biljci, koja se rado gaji kao dekorativno, sobno cveće, razgovaraćemo o prednostima kućnih biljaka uopšte.
Zbog čega je korisno gajiti biljke u kući ili stanu i njime dekorisati različite enterijere? Biljke svakako oplemenjuju prostor već samim izgledom, no, u njima je mnogo više od toga.
Sobne biljke izuzetno blagotvorno deluju na čovekovo zdravlje, fizički i duševno, pa i duhovno. Svaki prostor u koji unesete biljku postaje jedna mala, ugodna bašta, bar jednim svojim delom.
Biljke imaju sposobnost pročišćavanja vazduha, te je zato preporučljivo držati ih ne samo u privatnim domovima, već i u radnom prostoru, poput kancelarija.
Istraživanja pokazuju da sobno bilje eliminiše mnoge toksine iz vazduha koji udišemo, te smanjuje rizik od oboljevanja ljudi.
Biljke takođe predstavljaju prirodnu zaštitu od štetnog elektromagnetnog zračenja sa kojim svakoga dana dolazimo u kontakt, preko mnogih elektronskih uređaja koje stalno koristimo, poput kompjutera.
Saksijske biljke se mogu držati u različitim prostorijama, a najčešće nisu preterano zahtevne za negu.
Egzotične palme, sukulenti, kaktusi i brojni drugi primerci mogu se često videti u restoranima i kafićima, holovima u hotelima, u salama za sastanke, kancelarijskom prostoru i drugde.
Takođe, biljke se rado drže u dnevnim i spavaćim sobama, na terasama i balkonima.
Osobama koje su veoma zauzete ili dosta često putuju ponekad biva neizvodljivo da brinu o biljkama koje imaju veće prohteve kada je u pitanju nega.
Srećom, postoji dosta vrsta sobnih biljaka koje ne zahtevaju komplikovane uslove i svakodnevnu negu. Nolina je upravo jedna od takvih biljaka. U nastavku saznajemo više o njoj.
Istorija i poreklo
Nolina je kod nas najpoznatija kao ’slonovo stopalo’, a može se sresti i pod nazivom ’palma konjski rep’, to jest Ponytail palm.
U botanici je klasifikovana kao Beaucarnea recurvata, a sinonim za ovu klasifikaciju je Nolina recurvata. To je biljka koja pripada rodu Beaucarnea, u porodici Asparagaceae, porodici špargli.
Nadimke ’slonovo stopalo’ i ’konjski rep’ nolina je dobila zbog izgleda stabla i lišća. To je zimzelena višegodišnja biljka koja može izrasti do skoro 5 metara visine, čiji je donji deo, uz tlo, vidljivo proširen radi zadržavanja vode.
Ovako oblikovano stablo zaista podseća na slonovsku nogu. Listovi su trakasti, u čupercima, te podsećaju na konjski rep.
Iako nolina podseća na palmu, a tako je i nazivaju, ona nema botaničkih sličnosti sa porodicom pravih palmi. Ova egzotična biljka potiče iz istočnih krajeva Meksika, a danas je ograničena na područje države Verakruz.
U Meksiku postoje stabla noline stara oko 350 godina. U Evropi i širom planete gaji se kao dekorativna biljka.
Prirodno stanište noline su listopadne šume niskog rasta, gde se temperatura kreće oko 20 stepeni Celzijusa, sa većom godišnjom količinom padavina, ali izraženom sušnom sezonom.
Nolina uspeva na dobro osunčanim mestima ili u polu-senci, na zemljištu siromašnom hranljivim materijama, liticama i strmim obroncima planina.
Biljka je veoma otporna, raste sporo i veoma dobro podnosi nedostatak vode. Zbog toga se uspešno gaji u saksiji ili se sadi kao ukrasno baštensko stablo, u krajevima sa umerenom klimom; može da opstane i do -5 stepeni Celzijusa.
Ono što je ključno za uzgoj noline jeste dobro drenirano zemljište i adekvatno zalivanje, bez preterivanja.
Zanimljivosti i popularnost
Nolina je nagrađivana baštenska biljka od strane Kraljevskog hortikulturnog društva u Londonu.
Ova popularna baštenska i sobna biljka je ugrožena u svom prirodnom staništu, prevashodno zbog ljudskog faktora, usled kog je njen dom fragmentiran i uništen.
Takođe, komercijalna upotreba semena, izdanaka, mladih i odraslih primeraka noline negativno utiče na razmnožavanje biljke.
Eksploatacija ove vrste dovela je do smanjenja diverziteta ovog roda i umanjila njenu populaciju; prema zvaničnim meksičkim standardima, nolina se smatra ugroženom vrstom.
Nolina je, međutim, veoma poznata kao sobna biljka i pripisuju joj se zanimljiva značenja. Može da bude veoma lep poklon nekome ko se useljava u novi stan ili kuću.
Zbog njenih prirodnih karakteristika, nolina se smatra simbolom snage i izdržljivosti.
Možemo reći da njeno umeće zadržavanja vode u simboličkom smislu odražava sposobnost pametnog promišljanja, strpljenja, vrednovanja važnih stvari u životu.
Kao što nolina čuva vodu, tako i mi treba da negujemo i pažljivo čuvamo najveće životne vrednosti.
Biljka ‘slonovo stopalo’ nalazi se na listi biljaka koje veoma pozitivno utiču na naše okruženje, kada ih držimo u prostorijama u kojima najviše boravimo.
Pored dracene, fikusa, sanseverije, spatifiluma i zamije, nolina se smatra jednom od najboljih biljaka za zatvoren prostor. Ona čisti vazduh od štetnih materija, upija negativna zračenja, a sigurno deluje i umirujuće.
Vrste
Rod Beaucarnea, koji pripada sub-porodici Nolinoideae prepoznatljiv je po karakteristično širokoj osnovi stabla, zbog čega popularnu nolinu nazivaju ’slonovo stopalo’.
Ovaj rod obuhvata više vrsta koje se u određenoj meri razlikuju prema osnovnim odlikama. Rastu u Gvatemali, Hondurasu, Meksiku, Teksasu i drugim južnim SAD državama.
Beaucarnea recurvata – Klasifikovana i kao Nolina recurvata, ovo je najpoznatiji predstavnik roda koji se veoma široko gaji kao sobno i ornamentalno bilje. U nastavku ćemo detaljnije govoriti o njenoj nezi, održavanju, razmnožavanju i ostalim važnim podacima.
Beaucarnea guatemalensis – Potiče iz Gvatemale i Nikaragve. Ova vrsta raste veoma sporo, ali u prirodi može da dosegne i do 8 metara visine. Njeno stablo pri dnu ima oblik velike sijalice, a vrh je okrunjen trakastim lišćem dugim između 60 i 200 santimetara. Mladi listovi su crvenkaste boje, a vremenom prelaze u zelenu.
Beaucarnea longifolia – Ova vrsta je robusna i može porasti do nekoliko metara u visinu. Kora joj je veoma debela, sa pukotinama koje se vremenom produbljuju. Stablo je skriveno ’suknjom’ od gustog starog lišća.
Beaucarnea lindheimeriana – Vrsta noline najnižeg rasta, tolikog da joj je stablo jedva vidljivo. Listovi su vrlo izdržljivi i dugački, tako da padaju po tlu, pa se na njih možete saplesti. Zbog toga se ovaj tip noline naziva ’đavolje pertle’.
Beaucarnea matapensis – Poznata i kao ’drvo medveđa trava’, ova vrsta je vrlo niskog rasta. U prirodi se dešava da naraste do 180 santimetara. Kao i neke druge vrste, često se na njoj može primetiti ’suknja’ od starog lišća.
Nega i održavanje
Nolina spada u red onih biljaka koje ne zahtevaju neku posebno složenu negu, dosta su otporne i izdržljive, tako da mogu da opstanu u različitim uslovima, mada im ekstremne promene verovatno neće prijati. Kod nege i održavanja noline treba voditi računa o nekoliko osnovnih principa za negu sobnih biljaka.
Osnovni elementi nege dekorativnog i kućnog bilja obuhvataju obezbeđivanje adekvatnih uslova u smislu optimalne količine svetlosti i pogodne temperature, pravilno zalivanje, pravilno orezivanje, presađivanje i razmnožavanje, briga o potencijalnim štetočinama i bolestima biljke. Ukoliko povedete računa o ovim elementima, vaša biljka će dobro napredovati.
Temperatura
Kao što smo videli, nolina je veoma izdržljiva biljka, ali ne toleriše baš sve klimatske uslove. Ukoliko se gaji na mestima sa izraženo hladnim zimama, ne bi je trebalo saditi u bašti, već se može držati kao sobna biljka.
Previše hladne temperature ne odgovaraju njenim prirodnim karakteristikama i mogu joj naškoditi.
Nolina toleriše veće temperaturne razlike nego neke druge sobne biljke, ali nije preporučljivo da je izlažete velikim hladnoćama.
U krajevima gde su zime oštre i dosta hladne, ’slonovo stopalo’ ne treba gajiti napolju, već samo u zatvorenom prostoru. Raspon temperature koji nolini dopušta napredovanje je između 7 i 21 stepen.
Svetlost
Kada je reč o svetlosti, videli smo da u prirodi nolina raste na različitim tipovima tla, na suncu, ali i u polutami. Ovoj biljci je potrebna svetlost, kao i svakoj, ali joj direktno izlaganje nije neophodno.
Biljka ima spor rast, a svetlost svakako pospešuje napredak u rastu i stvaranje novih listova. Što je više sunčevog svetla, to će biljka dati gušće lišće.
Zalivanje
O pravilnom zalivanju noline treba voditi računa, mada ovaj korak nege sam po sebi nije komplikovan. Treba razumeti da nolina ima sopstveni rezervoar vode – izbočenje u donjem delu stabla koje deluje kao mešina i zbog kog biljku zovu ’slonovo stopalo’.
U ovom delu stabla, biljka skladišti vodu, koja joj je potrebna da preživi velike suše u prirodi.
Nolinu je potrebo zalivati nekoliko puta u toku mesec dana; za letnji period važi nešto redovnije zalivanje, odnosno jednom u nedelju dana.
Zemlja treba da bude sasvim suva pre nego što ponovo zalijete biljku, što nalikuje uslovima njenog rasta u prirodi. Ovo je sukulentna biljka, i ume sama da se prine o raspodeli i korišćenju vode.
Ova biljka dobro poznaje izazove suše i neće mnogo patiti ako slučajno zaboravite da je zalijete. Ipak, vodite računa da to ipak obavljate u određenim intervalima, jer joj nedostatak vode, naravno, neće pogodovati.
Vlažnost vazduha nije presudna za negu noline, ali se može desiti da joj listovi po ivicama postanu smeđim u slučaju da je jako niska.
Cvet
Nolina ne cveta dok ne napuni deset godina starosti, a kada odraste, može davati grozdove beličastih ili kremastih cvetova.
Međutim, kao i mnoge druge biljke, neće cvetati u zatvorenom prostoru. Interesantno je pomenuti da mlade biljke poseduju jedan trup, a sa starenjem mogu da se granaju i razvijaju dodatne rozete lišća.
Prihrana
Prihranjivanje noline obavlja se samo u toku prolećnih i letnjih meseci, u intervalima od oko petnaest do dvadesetak dana, dok se tokom jesenjih i zimskih meseci to ne treba obavljati.
Zemljište za nolinu treba da bude dobro drenirano, što je izuzetno važno kod presađivanja.
Presađivanje
Biljka ’slonovo stopalo’ raste sporo i ne zahteva stalno presađivanje. Preporučuje se da se presadi onda kada korenje počne da izbija van saksije ili na svake dve, čak i tri godine.
Premda se smatra da za nolinu nije potrebno neko posebno zemljište, mešavina peska, ilovače i treseta je dobra kombinacija. Takođe, može se presađivati u zemljište za uzgoj kaktusa.
Saksija za nolinu je idealno napravljena od keramike, a preporučuje se velika, odnosno duboka saksija, ukoliko ne želite da listovi padaju prenisko.
Otkidanje spoljnih listova može pospešiti rast biljke. Listovi se uklanjaju uvrtanjem za 250 stepeni i povlačenjem.
Razmnožavanje
Nolina nije baš zahvalna za razmnožavanje i na nju se ne mogu lako primeniti uobičajene metode poput razmnožavanja reznicama. Otkidanje izdanaka često može samo oštetiti biljku.
Nolina tek povremeno rađa pelcere, koji su vrlo zavisni od matične biljke i ne mogu brzo da razviju svoje sopstveno korenje. Nolina se može razviti iz semena.
Biljke koje možete poručiti i nabaviti u cvećarama na lokalnom nivou uglavnom su uvezene iz zemalja gde ona prirodno raste, što znači da su rasađivane i uzgajane u drugačijim uslovima.
Bolesti i štetočine
Ova biljka retko podleže štetočinama i oboljenjima, ali se to može dogoditi. Kao i druge sobne biljke, nolinu mogu napasti pauci, vaši i razni insekti.
Štetočine i njihovi tragovi, poput mreža i fleka, uglavnom se mogu jednostavno ukloniti krpom i alkoholom, biljka se može istuširati i isprati vodom, a u težim slučajevima, mogu se koristiti sredstva za borbu protiv određene vrste štetočina.
Međutim, nepravilna nega, koja se uglavnom svodi na neadekvatno i nepromišljeno zalivanje, najčešća je ’boljka’ raznovrsnog sobnog sveća, kako onog koje potrebuje više vode, tako i sukulenata i drugih vrsta.
Nolinu nikako ne treba preterano zalivati, jer ova biljka ume da podnese sušu i nije joj potrebno vlažno zemljište.
Ukoliko ste previše zalivali ’slonovo stopalo’, možete početi da primećujete promene na listovima, stablu i svim delovima biljke.
Preterano zalivanje dovodi do truljenja korena biljke, a kod noline se to može primetiti po klonulim i požutelim listovima, gnjilim delovima biljke, mekanom stablu. Ako dođe do ovakvih simptoma, treba da smanjite zalivanje.
Preporučuje se da omekšale, ’pokvarene’ delove odstranite, pa i da presadite biljku u novu posudu, sa dobro dreniranim zemljištem. Koren prethodno očistite.
Dakle, nolini će više naškoditi preterana briga, nego zanemarivanje, kada je reč o vodi. Vodite računa da se pridržavate optimalnih količina i intervala za zalivanje.
Prodaja i cena
Kao što smo pomenuli, noline koje se prodaju kod nas najčešće su iz uvoza, uzgojene u veličini u kojoj se i nalaze u prodaji. Imajući u vidu ovaj faktor, kao i veoma spor rast same biljke, razumljivo je zašto je cena noline relativno visoka.
Sasvim male noline se mogu naći i po ceni od 700 dinara, ali svaki veći primerak vrednuje se oko više hiljada dinara, pa sve do 300 i više evra.
Cena noline zavisi od njene veličine, starosti i broja stabala. Izuzetno interesantna, neobična i egzotična biljka, ’slonovo stopalo’ zaista je neverovatan primerak. Jedna od njenih velikih prednosti, ali i razlog za visoku cenu, jeste dugovečnost.
Ovu biljku ćete uskoro moći da nabavite kod nas, čim otvorimo prodavnicu. Prijavite se ispod na našu email listu da vam javimo kada kreće prodaja.
