Da li ste znali da kukuruz može da bude i lepa ukrasna biljka? Govorimo o aspidistri, veoma otpornoj dekorativnoj biljci, koja se kod nas često naziva i ’ukrasni kukuruz’.
U svetu je znana i po drugim nazivima, a da li je zaista reč o vrsti kukuruza, videćemo u nastavku.
Pre nego što pređemo na opis i negu aspidistre – zašto je važno gajiti sobne biljke?
Osim što gajenje i nega sobnog bilja i cveća može da postane jedan vid hobija i relaksacije, mnoge su prednosti držanja biljaka u svom okruženju.
Još osamdesetih godina prošlog veka je utvrđeno da veliki broj sobnih biljaka jako povoljno deluje na čovekovo zdravlje, aktivnosti i raspoloženje.
Biljke deluju kao prirodan antistres i čistač vazduha.
Mnoge biljke imaju sposobnost da filtriraju štetne materije iz vazduha i da na taj način oplemene vazduh koji dišemo, što je vrlo važno za naše opšte blagostanje i velika prednost u radnom prostoru.
Biljke se u kancelarijama mogu držati ne samo u dekorativne svrhe, već kao i pročistači vazduha.
Ovo ukupno pozitivno deluje i na radnu sposobnost zaposlenih.
Pri odabiru sobnih biljaka uvek treba da imamo na umu čime i kakvim uslovima raspolažemo, odnosno koliko vremena zaista možemo posvetiti nezi biljke.
Postoje vrste koje su zaista skromne po pitanju zahteva, koje su izdržljive, pa čak mogu podneti i malo zanemarivanja. Jedna od manje zahtevnih biljaka svakako je otporna aspidistra.
Istorija i poreklo
Aspidistra je rod cvetnica iz porodice Asparagaceae poreklom iz istočnih i jugoistočnih delova Azije, a pretežno raste u Kini i Vijetnamu.
Postoji oko stotinu vrsta biljaka iz ovog roda, među kojima je Aspidistra eliator ona koju najčešće možemo sresti kao dekorativnu sobnu biljku. Sve do osamdesetih godina prethodnog veka, ovaj rod nije bio preterano poznat.
Međutim, aspidistra je otkrivena dosta ranije, još u prvoj polovini devetnaestog veka, a interesantan naziv nadenuo joj je engleski botaničar Džon Ker Gauler.
Botaničko ime aspidistre je kovanica grčke reči aspid, odnosno ’štit’, te imena srodnog roda biljaka, Tupistra. Aspidistra je ranije bila smeštena u porodicu ljiljana.
Od osamdesetih godina, botaničari su počeli da se više interesuju za ovaj rod i od tada je počelo ubrzano otkrivanje i klasifikovanje vrsta.
Poređenja radi, krajem sedamdesetih godina se znalo tek za desetak vrsta biljke, a već u narednoj deceniji zabeleženo je postojanje trideset novih biljaka sa područja Kine.
Ranih dvehiljaditih godina se znalo za preko devedeset vrsta, dok se danas može govoriti do skoro dve stotine vrsta; neke od njih ćemo pomenuti u poglavlju posvećenom varijetetima aspidistre.
Rod aspidistre se može naći u Kini i Vijetnamu, kao što smo pomenuli, ali i u predelima sa velikom količinom padavina u istočnoj Indiji, Indokini i Japanu.
Aspidistra u najvećem proju raste u kineskoj provinciji Guangsi, a potom u Vijetnamu. Mnoge vrste iz ovog roda su endemske upravo u Kini i Vijetnamu, dok pojedine imaju širi pojas prostiranja.
Aspidistre su višegodišnje rizomatozne biljke koje izrastaju direktno iz zemlje i deo su prizemne flore. Rastu podno drveća i grmlja.
Listovi aspidistre izrastaju najčešće direktno iz rizoma i nemaju stabljike; mogu rasti zasebno ili grupisani u manje bukete od po dva do tri lista.
Listovi se nalaze na dugačkim peteljkama i šire su u kopljasti ili štitasti oblik sa puno vena. Cvetovi aspidistre se pojavljuju na kratkoj stabljici usred listova.
Listovi su mesnati i mogu imati različite oblike, zvonast, poput čašica ili urne.
Cvetovi mogu biti vrlo različiti u zavisnosti od konkretne vrste, a samo pojedini među njima su vrlo upadljivi. Ova biljka kao plod daje bobice.
Zanimljivosti i popularnost
Najpopularnija vrsta aspidistre i omiljena sobna biljka jeste Aspidistra eliator, poznata kao ’ukrasni kukuruz’ kod nas, a kao cast-iron plant, odnosno biljka ’liveno gvožđe’ na engleskom govornom području.
Zanimljivo je da je aspidistra zauzela i dosta istaknuto mesto u popularnoj kulturi, osim što se rado gaji zbog velike izdržljivosti.
Naziv ’ukrasni kukuruz’ aspidistra verovatno duguje svom izgledu, jer njeni listovi upravo podsećaju na listove kukuruza.
Međutim, aspidistra nije srodnik kukuruza, koji pripada sasvim drugoj porodici biljaka. U biljnom svetu se neretko dešava da vrste koje botanički nisu srodne veoma podsećaju jedne na druge.
Naziv ’liveno gvožđe’ aspidistra je dobila zbog svoje izuzetne izdržljivosti, pa bismo je zapravo mogli nazvati i ’gvozdena biljka’.
Smatra se biljkom koju je izrazito teško uništiti i koja može tolerisati različite uslove bez mnogo teškoća. Pojedine vrste aspidistre se rado gaje i u baštama i vrtovima, pored gajenja u zatvorenom prostoru.
Zanimljivo je pomenuti da je u viktorijanskoj Engleskoj ova biljka bila veoma popularna.
Zapravo, vrsta Aspidistra eliator krasila je mnoge domove pripadnika srednje klase i bila je toliko uobičajen detalj da je postala simbol ovog staleža engleskog stanovništva.
Mada se botaničari tada još nisu detaljno bavili klasifikacijom roda, ova vrsta je bila vrlo raširena.
Upravo kao simbol srednje klase, aspidistra je naslovni i središnji objekat knjige poznatog Džordža Orvela, „Samo nek aspidistre lete“.
U ovom donkihotovskom romanu, u kome Orvel istupa protiv prokletstva ’božanstva novca’, pisac je vrlo negativno nastrojen prema aspidistri, upravo zbog učitanog značenja ovoj biljci kao statusnog simbola.
U Orvelovom romanu, aspidistra je simbol potrebe srednje klase da održi svoj ugled, o čemu nam govori protagonist Gordon Komstok.
Zanimljivo je i da jedan klasik iz Drugog svetskog rata peva baš o aspidistri – numera je naslovljena „Najveća aspidistra na svetu“, a izvodi je Grejsi Filds. Aspidistru pominje i britanska franšiza „Volas i Gromit“.
Britanski radio transmiter koji je odigrao vrlo značajnu ulogu u širenju propagande protiv nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata, nazvan je upravo prema aspidistri, a inspiracija za ovaj čin bila je već pomenuta muzička numera.
Zanimljivo je koliko je aspidistra zapravo popularna u britanskoj kulturi.
Jedna televizijska emisija iz osamdesetih godina prošlog veka ima kao aktera aspidistru sa imenom Rangdo od Arga.
Vrste
Kao što smo već pomenuli, danas je poznat veliki broj vrsta iz roda aspidistre, ali je vrsta Aspidistra eliator broj jedan kada je reč o uzgoju u kući.
Izuzetno je interesantno koliko je ova biljka zapravo odigrala snažnu simboličku ulogu na prvom mestu u britanskoj kulturi, počev od devetnaestog veka.
Pošto je baš ova vrsta opšte poznata i popularna, u nastavku govorimo o njenim sortama.
Aspidistra ’Asahi’ – Varijetet ’Asahi’ se odlikuje svetlijim listovima sa vrhovima beličaste boje. Može da se gaji i u zatvorenom prostoru, ali i napolju.
Interesantan izgled ove biljke uneće lepu i korisnu promenu u vaš dom.
Aspidistra ’Variegata’ – Vrlo čest tip kultivara sobnih biljaka, ne samo aspidistre, već i gotovo svih drugih, ovaj varijetet očarava lepim prošaranim listovima. Aspidistra ’Variegata’ ima tamnozelene listove prošarane atraktivnim vertikalnim kremastim prugama. Izuzetno kvalitetna biljka, laka za održavanje.
’Variegata’ se može gajiti i u vrtu i u zatvorenom prostoru, toleriše veoma slabo osvetljenje i siromašno tle.
Ovaj kultivar je vrlo raširen i uobičajen, ali bez obzira na to predstavljaće zaista jedinstven egzotični detalj u vašem domu, a ne zahteva mnogo truda.
Aspidistra ’Hoshi-Zora’ – Varijetet ’Hoshi-Zora’ zapravo znači ’zvezdano nebo’, a naziv je dobio zbog svog izgleda.
Njeni lepi zeleni listovi poprskani su belim tačkicama, zbog kojih biljka zaista podseća na nebo prekriveno zvezdama.
Aspidistra ’Fuji-No-Mine’ – Ovaj interesantan varijetet se odlikuje tamnim, sjajnim zelenim listovima, čija je lepota naglašena uzanim, kremasto-žutim prugama i uzanom belom ivicom pri vrhovima.
Aspidistra ’Alishan Green Giant’ – Varijetet nazvan po tajvanskoj planini odakle potiče, pogodan za uzgoj kao dekorativna biljka.
Od ostalih sorti se razlikuje po tome što nema nikakvih žutih tragova na listovima, koji su tamnozelene boje.
Aspidistra ’Lennon’s Song’ – Ovaj varijetet ima listove prošarane svetlozelenim ili žutim prugama.
Nega i održavanje
Poznata kao biljka koju je gotovo nemoguće ubiti, kao neuništiva biljka, aspidistra je s razlogom jedna od najpopularnijih biljaka za uzgoj u zatvorenom, ali i na otvorenom prostoru u zonama koje joj odgovaraju.
I kod nas je gaje unutra ili u bašti, a mnogi zadovoljni ljubitelji dekorativnog bilja smatraju je veoma pogodnom za uzgoj.
Osnovni elementi nege svake biljke za koju se odlučite su isti: pravilna sadnja i presađivanje, optimalna količina svetlosti i vode, pravilno razmnožavanje, briga o mogućim bolestima i štetočinama.
Neke biljke su zahtevnije u pogledu ovih koraka, a druge, poput aspidistre, nemaju nekih posebnih ili komplikovanih zahteva.
Temperatura
Aspidistre najviše vole umerenu temperaturu, između 15 i 23 stepena. Par stepeni ispod i iznad joj neće smetati. Unutrašnji uslovi joj stoga prijaju.
Umerena vlažnost vazduha je poželjna, ali ne i neophodna za rast i razvoj biljke; može tolerisati i manje vlage. Ipak, aspidistra nije baš sasvim neuništiva – treba izbegavati niske temperature.
Ukoliko gajite aspidistru u saksiji na otvorenom, odnosno držite je u dvorištu ili na terasi, vodite računa o hladnoći i biljku premestite unutra tokom hladnih zimskih meseci.
Iako generalno otporna, aspidistra ne može podneti veliku hladnoću, budući da i ne potiče iz krajevima koje odlikuju takve temperature.
Svetlost
Ovu biljku ne treba izlagati direktnom svetlu. Ako gajite aspidistru u kući, postavite je pokraj severnog prozora, malo dalje od direktnog izvora svetlosti.
Ako je držite napolju, postavite je na neko senovito mesto sa filtriranim svetlom.
Zalivanje
Aspidistra bolje podnosi manjak nego višak vode, ali joj treba umereno zalivanje.
Ovo posebno važi za mlade biljke koje su u razvoju; zemlja treba da se održava vlažnom, ali nipošto da bude natopljena.
Uobičajeno i praktično pravilo jeste da biljku treba zaliti kada se gornji sloj osuši, što možete jednostavno proveriti prstom.
Cvet
Aspidistra može da cveta ukoliko se gaji u bašti, na otvorenom prostoru, ali je malo verovatno da će davati cvetove u zatvorenom, što je slučaj sa većinom cvetnica koje možemo gajiti u sobi.
Aspidistra je kao sobna biljka gajena prevashodno zbog lepog i atraktivnog lišća.
Prihrana
Ova biljka dobro podnosi različite tipove zemljišta, a ključna tačka jeste dobra drenaža- Zemlja za aspidistru treba da bude blago kisela do neutralna, poželjno organski obogaćena.
Za uzgoj u saksiji, sasvim je pogodna standardna mešavina.
Ako rastu napolju, aspidistre dobro podnose peskovito, pa i glinasto zemljište.
Prihranjivanje se obavlja jednom mesečno uz pomoć tečnog đubriva za opštu namenu.
Biljku treba prihranjivati samo tokom prolećnih i letnjih meseci, kada je u fazi rasta.
Prihranu dodajte nakon zalivanja. Tokom jeseni i zime nije neophodno.
Presađivanje
Aspidistra se presađuje po standardnom postupku, kada korenje počne da izvire iz zemlje.
Za presađivanje upotrebite saksiju koja je za jednu veličinu veća od prethodne, koja obavezno ima drenažne otvore.
Dobro je koristiti neglaziranu glinenu saksiju, pošto takav materijal upija višak vode prilikom zalivanja, pa tako sprečava da se koren natapa. Presađivanje se obavlja u proleće.
Razmnožavanje
Aspidistra se razmnožava deljenjem. Ovaj postupak je jednostavan način da se dobiju nove biljke i da se glavna biljka rastereti.
Za uzgoj nove biljke treba pažljivo odvojiti deo rizoma sa par listova i posaditi ga u saksiju ili u zemlju.
Zemljište održavati vlažnim, dok se korenski sistem ne učvrsti, pa nastaviti sa standardnom negom.
Bolesti i štetočine
Ova biljka nije mnogo podložna štetočinama, ali je mogu napasti standardni kućni zločinci, poput skala i grinja.
Dovoljno je biljku isprati i očistiti, ako je infestacija manja. U težem slučaju, upotrebite insekticidni sapun ili baštensko ulje.
Prodaja i cena
Aspidistru možete kupiti i poručiti u mnogim cvećarama ili putem interneta.
Cena zavisi od veličine biljke, a manje mlade biljke se mogu naći po ceni od već par stotina dinara.