Arizonski čempres je lepo drvo karakterističnog izgleda, koje se puno uzgaja kao ukrasno stablo, u vrtovima, baštama i kao živa ograda.
Pripada rodu čempresa iz velike porodice čempresovki. Botaničari izdvajaju nekoliko varijeteta, među kojima su pojedini katkad posmatrani kao potpuno zasebne vrste.
Čemprese najčešće asociramo sa mediteranskim krajevima, mada se ovaj rod prostire na širokom području severne hemisfere. Arizonski čempres potiče sa američkog tla.
Dugo je među istraživačima vođena debata o tome da li su čempresi iz Novog sveta srodni onima iz Starog sveta. Neke od studija klasifikuju ih kao zasebne, osobene grupe.
U novije vreme izvršena je molekularna studija čempresa, koja je dovela do zaključka da je ovaj rod srodan rodu smrča, a da su neke od zapadnih vrsta srodne rodu čempresa Xanthocyparis.
Zaista, postoje izvesne karakteristike koje razdvajaju čemprese Starog i Novog sveta. Arizonski čempres je jedan od najpopularnijih predstavnika ove druge grupe.
Poreklo i osnovne karakteristike
Arizonski čempres, Cupressus arizonica, vrsta je čempresa koja potiče sa tla američkog kontinenta i to iz jugozapadnih delova Sjedinjenih Američkih Država.
Populacije arizonskog čempresa prirodno se mogu videti u Arizoni, po kojoj ova vrsta nosi naziv, zatim u Juti, Novom Meksiku, južnoj Kaliforniji, uz nekoliko populacija u južnoj Nevadi i planinama zapadnog Teksasa.
Takođe, arizonski čempres raste i u Meksiku, u Koavili, Sonori, Novom Leonu, Durangu, Tamailipasu, Zakatekasu, Čivavi i Donjoj Kaliforniji. Daleka postojbina arizonskog čempresa svakako deluje egzotično stanovnicima drugih delova sveta.
Ipak, ova vrsta čempresa se rado uzgaja i drugde, pa se tako arizonski čempres može uzgajati i negovati i kod nas.
Arizonski čempres je jedan od vrsta čempresa Novog sveta. Ova grupa čempresa se odlikuje šišarkama sa manje ljuski od čempresa Starog sveta.
Svaka ljuska na šišarci obično ima izražen šiljak. Najnovije studije su pokazala ono što smo već pomenuli, a to je da su čempresi iz ove grupe u bližem srodstvu sa čempresima Starog sveta.
Čempresi su zimzeleno drveće ili veliko grmlje, a mogu porasti i do četrdeset metara u visinu. Listovi čempresa su karakteristično ljuspasti i vrlo trajni; mogu opstajati i do pet godina.
Kod mladih biljaka, listovi su više igličasti i nešto duži. Čempresi stvaraju šišarke, oblika koji variraju među vrstama. Šišarke mogu biti ovalne ili okrugle.
Mnoge vrste čempresa prirodno su se prilagodile nepogodama poput razarajućih šumskih požara. Njihove šišarke mogu sačuvati semenke za mnogo godina, kada odrasle biljke stradaju od vatre.
Kada nevolja prođe, šišarke se otvaraju i semena padaju na izgorelu zemlju, kako bi se populacija obnovila. Šišarke se otvaraju kada dostignu punu zrelost.
Arizonski čempres je po svim karakteristikama pravi predstavnik roda. To je četinarsko stablo sa oblom do kupastom krošnjom, a može porasti do visine od 25 metara.
Njegovi lepi listovi su sivkasto-zelene do plavičasto-zelene boje, što mu daje posebno atraktivan izgled. Šišarke su okrugle ili ovalne.
Šišarke arizonskog čempresa ostaju zatvorene dugo godina, a otvaraju se tek kada je grana koja ih nosi uništena, recimo, u šumskom požaru.
Tako se populacija arizonskog čempresa sama održava u prirodi. Arizonski čempres je klasifikovan kao vrsta za čiji opstanak nema razloga za brigu. Postoje neki varijeteti koji su ugroženi.
Zanimljivosti i ostale osobine
Arizonski čempres je otkriven u devetnaestom veku, a za to je zaslužan američki botaničar Edvard Li Grin.
Ovaj znameniti učenjak poznat je po obimnom radu na proučavanju vrsta američkog zapada.
Tokom svog rada, opisao je preko četiri hiljade biljnih vrsta iz ovog dela sveta. Arizonski čempres je otkrio 1880. godine.
Zanimljivo je pomenuti kako je rod čempresa dobio naziv. Naime, njegovo atinsko, botaničko ime vezano je za grčku mitologiju.
U staroj helenskoj kulturi, čempres je smatran drvetom bogova, a takođe je predstavljao i simbol žalosti. Ova simbolika vezuje se za mit o bogu Apolonu i lepom Kiparisu, momku kojeg je bog veoma voleo.
Dok je bio u lovu, Kiparis je greškom pogodio strelom jednog jelena koji mu je bio vrlo drag.
Sažalivši se na dečaka, kako bi mu olakšao bol, Apolon je pretvorio Kiparisa u drvo čempresa; motiv koji dosta često možemo sresti u antičkoj mitologiji. Simbolika žalosti vezana za čempres opstala je do rimskog doba, a prisutna je i danas.
Za to postoji i jedan vrlo praktičan razlog. Čempresi imaju korenje koje se raste pravilno nadole u zemlji, pa tako ne oštećuje grobna mesta.
Ova osobina čini čemprese zgodnim za sadnju. Arizonski čempres se uglavnom sadi kao ukrasno stablo. Postoji više kultivara ovog drveta, od kojih su neki i nagrađeni od strane Kraljevskog baštovanskog društva.
Postoji više varijeteta arizonskog čempresa, među kojima su Cupressus arizonica var. arizonica ili arizonski čempres, zatim Cupressus arizonica var. glabra iz srednje Arizone, Cupressus arizonica var. montana, koji se smatra potencijalno ugroženom vrstom.
Takođe, tu su i Cupressus arizonica var. nevadensis i Cupressus arizonica var. stephensonii,koji važi za kritično ugroženu vrstu.
Sorte arizonskog čempresa
Postoje i brojni kultivari arizonskog čempresa, posebno cenjeni zbog svog izgleda i dekorativne upotrebljivosti.
Pojedini se uzgajaju za formiranje žive ograde ili kao zasebna stabla, među kojima se neki gaje i kao božićno drvo. Izdvajamo nekoliko zanimljivih kultivara arizonskog čempresa.
Cupressus arizonica var. glabra ’Blue Ice’ – Ova sorta se još naziva i ’fini arizonski čempres’, a naziv ’plavi led’ svakako duguje karakterističnom lišću, zbog kojeg je veoma cenjen.
Njegovi listovi su čipkasti, prelepe srebrnasto-plavo-sivkaste nijanse. Ljuspaste iglice su spiralno postavljene i zadržavaju svoju kao mrazom poprskanu sivo-plavu boju tokom svih sezona.
Cupressus arizonica var. glabra ’Golden Pyramid’ – Arizonski čempres ’zlatna piramida’, ovaj naziv je dobio zbog svoje boje.
Njegove iglice su intenzivno svetle zelene boje i zato je ova sorta veoma pogodna za lokaciju na kojoj želite upadljivo stablo ili nasad. Nešto sporije raste od plavičastih sorti.
Cupressus arizonica var. glabra ’Carolina Sapphire’ – Izuzetno omiljena sorta arizonskih čempresa, zahvaljujući divnoj boji njegovo lišća.
Karakteriše ga trajna, atraktivna srebrnasto-plavičasta boja tokom čitave godine.
Cupressus arizonica var. glabra ’Sulfurea’ – Poznat i kao ’žuti čempres’, jasno je kako je ova sorta arizonskog čempresa dobila naziv.
Izuzetno lep primerak sa plavozelenim listovima zlatastog sjaja, kada drvo dostigne zrelost. Može da se sadi kao upečatljivo pojedinačno stablo, a sasvim je pogodan i za formiranje žive ograde.
Nega i održavanje
Arizonski čempres nije komplikovan za uzgoj u pravim uslovima, koji približno odgovaraju njegovom podneblju.
Izuzetno dobro podnosi jako osvetljenje, može da preživi sušu i toplo vreme, a pogoduje mu dobro drenirano tlo. Uglavnom se prodaje kao mlada sadnica koja se potom presađuje u otvoren prostor. Više o sadnji u nastavku.
Kada je reč o osnovnim uslovima, uvek treba voditi računa o nekoliko glavnih stavki, a to su svetlo, voda i zemljište.
Arizonski čempres voli sunce i najbolje će uspevati na mestu gde je za mnogo sati izložen sunčevim zracima.
Kada je reč o zemljištu, nije preterano izbirljiv. Toleriše peskovita i ilovasta zemljišta.
Zlatno pravilo uvek je dobra drenaža, pa to treba imati u vidu i pri sadnji čempresa.
Natopljena zemlja i stajaća voda ugrožavaju koren, dovode do gljivičnih bolesti, truljenja korena i propadanja biljke, koja usled ovih problema ne može da se ishrani. Arizonski čempres podnosi sušu, ali mu, naravno, treba i voda.
Čempresi izuzetno lepo izgledaju kao pojedinačna stabla i kao živa ograda.
Ukoliko nasad održavate na pravi način, a za to nije potrebno mnogo truda, čempres će uneti zaista lepu promenu u određeni pejzaž ili drugi prostor.
Sadnja čempresa
Čempres se najčešće nabavlja u rasadnicima, kao uzgojena sadnica, a onda ga treba presaditi na željeno mesto na određenom prostoru.
Prilikom sadnje, treba imati u vidu sve uslove koji pogoduju određenoj biljci, U slučaju arizonskog čempresa, to je mesto sa puno sunca i vrlo dobro dreniranom zemljom.
Ukoliko se sadi više stabala, treba ih postaviti na razmacima od oko pola metra. Razmak može da bude i nešto manji, ako želite da sadite čemprese radi formiranja guste žive ograde.
Pomenuli smo da se korenje razvija pravo nadole, što može biti olakšavajuća okolnost. Rupa za postavljanje sadnice treba da bude nešto dublja od dubine u originalnoj posudi.
U drenaži i tipu zemljišta smo već govorili. Sadnja se obavlja na standardan način, treba voditi računa da se koren ne ošteti i da se biljka pravilno postavi.
Poželjno je koristiti sadnice stare oko godinu dana, koje su zdrave i prirodno lepo formirane i ukorenjene.
Kasnije, kada je nasad uspostavljen, vodite računa oko korova koji može zagušiti biljku.
Zalivanje čempresa
Arizonski čempres je otporan na sušu i podnosi suvo tle, ali mu, kao i svim biljnim vrstama, ipak treba voda kako bi se pravilno razvijao i rastao i da se ne bi osušio.
Ako se redovno zaliva, bolje će napredovati.
Uvođenje sistema za navodnjavanje će mu biti od najveće koristi. Kod zalivanja uvek treba biti oprezan i ne preterivati.
Obavezno obezbedite čempresu dobru drenažu tla. To se kod sadnje biljaka postiže na jednostavan način, ako je tlo preteško.
Na dno rupe u koju se postavlja sadnica biljke postavlja se drenažni sloj, od lomljene opeke, šljunka, peska i slično.
Ovaj sloj obezbeđuje da voda otiče i da koren biljke ne bude natopljen.
Prihrana arizonskog čempresa
Arizonskom čempresu u suštini nije potrebna nikakva prihrana.
Prihranjivanje se vrši jedino u slučaju da postoje jasne indikacije ili je već unapred poznato da postoje određeni deficiti hranljivih materija.
Đubrenje može podstaći rast čempresa, ali to nije uvek ono što vam je potrebno.
Što više raste, biće veće i potrebe za navodnjavanjem. Ako želite da pospešite rast, koristite prihranu u granulama.
Orezivanje arizonskog čempresa
Ova vrsta čempresa se može orezivati kako bi se dobila željena forma krošnje, recimo, ukoliko se sadi kao živa ograda. Ako to nije slučaj, samo drvo nije potrebno orezivati.
Bazično orezivanje se vrši jedino da bi se odstranile suve. Oštećene ili bolesne grane. Prilikom orezivanja treba biti pažljiv i to iz sledećeg razloga.
Čempresi su karakteristični po tome što ne razvijaju nove pupoljke na starijem drvetu, što znači da, ukoliko ih odstranite, imaćete prazna mesta na granama.
Trebalo bi orezivati čempres u periodu pre prolećne vegetacije. Ukoliko imate potrebu da oblikujete krošnju, možete orezati čempres i u kasno proleće, odnosno rano leto.
Razmnožavanje čempresa
Čempres se može razmnožavati na više načina, odnosno putem semena, reznicama, kalemljenjem ili izdancima iz posečenog stabla. Reznice su često najpraktičniji način.
Ovaj način razmnožavanja najbolje je primeniti u pozno leto ili na jesen. Odvojite reznice dužine oko petnaest santimetara i odstranite donje grančice i iglice.
Reznice se sade u posudu sa dobro dreniranom zemljom.
Treba ih zalivati i održavati u toplom, dok ne puste korenje. Preporučuje se upotreba hormona za ukorenjivanje.
Mogući problemi i bolesti
Arizonski čempres može stradati od raznih štetočina i bolesti. Crvi i bube mogu ga teško oštetiti ili čak uništiti.
Ove štetočine se hrane listovima ili buše rupice u samom stablu.
Takođe, pojedine parazitske vrste biljaka mogu da ugroze rast čempresa.
Ove vrste se nastanjuju na granama i hrane se na račun samog čempresa.
U slučaju parazitskog rastinja, treba ukloniti napadnutu granu.
Pojedine gljivične vrste takođe mogu da napadnu čempres.
Uglavnom nisu preterano problematične, osim u periodima velikih padavina.
Ako na granama primetite mrlje i lezije, trebalo bi ih odstraniti kako se ne bi širile i da bi stablo ostalo zdravo.
Obavezno vodite računa o drenaži.
Sadnice, prodaja i cena
Sadnice arizonskog čempresa dostupne su u našim rasadnicima.
Cene sadnica se kreću između 600 i 2500 dinara.
