Šeflera je jedna od čestih i veoma omiljenih sobnih biljaka koja može puno toga pružiti, kako vašem enterijeru, tako i vašem zdravlju i blagostanju.
Sobne biljke veoma pozitivno utiču na okruženje, bilo da je reč o dnevnoj sobi ili kancelarijskom prostoru. Naravno, biljke se u dekorativne svrhe postavlja i u druge tipove zatvorenog prostora, poput sala i dvorana, holova, kafea, restorana i drugo.
Zbog čega je dobro držati u svom stanu ili u nekom drugom prostoru u kom boravite sobno cveće i bilje?
Osim što biljke vizuelno osvežavaju prostor i daju mu izvesnu notu prirodnijeg okruženja, one to čine na više nivoa. Sobne biljke dokazano poboljšavaju kvalitet vazduha, a pokazalo se i da imaju umirujuće delovanje na ljude, te da čak podstiču i produktivnost.
Sobne biljke pročišćavaju vazduh, filtrirajući štetne čestice koje mi ne vidimo golim okom, a svakodnevno ih udišemo.
Biljke umanjuje štetno delovanje duvanskog dima i njegov miris, čisti vazduh od različitih toksina, dok istovremeno upija elektromagnetna zračenja kojima smo gotovo neprestano izloženi, budući da u dugim intervalima koristimo električne aparate.
Ukoliko želite da obezbedite sebi prijatniji kućni ili radni ambijent, ili oba, držanje sobnog bilja svakako je odlična preporuka.
Izbor je veoma širok, a biljke se razlikuju i po stepenu zahteva za održavanje. Neke od njih ne iziskuju redovnu negu i zalivanje, te su pogodne za ljude koji, na primer, često putuju.
Drugim biljkama je potrebno nešto više nege, najčešće je u pitanju redovnije zalivanje. Potrebe biljaka su uglavnom uslovljene podnebljem sa koga one prirodno potiču, odnosno uslovima njihovog prirodnog staništa.
Šeflera je tropska biljka koja zahteva redovnu, ali ne i mnogo komplikovanu negu. U nastavku teksta saznaćemo sve detalje o ovoj biljci.
Istorija i poreklo
Šeflera, u botanici klasifikovana kao Shefflera, rod je zimzelenih tropskih biljaka iz porodice Araliaceae. Potiče iz Australije i Novog Zelanda i broji preko šest stotina vrsta!
Prema nekim procenama, ovom rodu pripada i do devetsto vrsta, što znači da šeflera čini gotovo polovinu čitave porodice. U prirodi može rasti u drvoredu ili vezana za neko drugo bilje, kao drvo, grm ili lijana.
Neka stabla šeflere u prirodnom staništu mogu porasti i do 20 m visine. Neke od vrsta se gaje kao dekorativno kućno bilje u saksijama; u pitanju su, naravno, manji varijeteti o kojima ćemo govoriti u daljem tekstu.
Šeflera je poznata pod raznim nazivima, između ostalog kao ’kišobran drvo’, ’biljka hobotnica’ i ’medveđa šapa’.
Popularni nazivi ove biljke vezuju se za njen izgled. Mi je zovemo ’medveđa šapa’ zbog izgleda njenog lišća, a kao ’kišobran drvo’, Umbrella tree poznata je najviše na engleskom govornom području.
Australijanci je nazivaju ’biljkom hobotnicom’, budući da njeni cvetovi podsećaju na pipke. Stručno ime dobila je po danskom botaničaru Jakobu Kristijanu Šefleru.
Zanimljivosti i popularnost
Šeflera je veoma popularna kućna biljka u našim krajevima i važi za jedno od onih koje najčešće krase naše domove. Uglavnom se gaje varijeteti malog rasta, koji se lepo i jednostavno uklapaju u ambijent.
Šeflera je biljka interesantnog izgleda, listova lako prepoznatljivog oblika, zelenih, sjajnih i često prošaranih svetlijom bojom, žutom ili krem. Dok ne izraste do visine od preko pola metra, šeflera ne može da se podiči lepim izgledom.
U fazi rasta, njeni listovi su nesrazmerni u odnosu na peteljke, dok se kasnije formiraju ‘pravi’ listovi na dugačkim peteljkama.
List šeflere ima oko 6 do 8 režnjeva koji elegantno padaju sa dugih drški. Odrasla biljka oplemenjuje prostor svojim gracioznim izgledom, dok istovremeno čini puno toga korisnog za čovekovo blagostanje i zdravlje.
Šeflera spada u red biljaka koje možemo povezati sa feng šui konceptom uređenja doma. Feng šui je posebna istočnjačka veština uređivanja prostora, čiji je cilj da se postigne idealno harmonično i blagotvorno okruženje, u kome su pozitivne energije pravilno usmerena, a negativne umanjene, odnosno preusmerene.
Biljke poput šeflere imaju važno mesto u ovakvom promišljanju prostora. Šeflera se smatra biljkom koja može razaznati čovekova osećanja i koja na njih odgovara svojim posebnim biljnim jezikom, da tako kažemo.
Šeflera je, u tom smislu, ogledalo naših emocija. Kada smo ophrvani negativnim osećanjima i pod pritiskom, biljka klone, a kada smo radosni i u balansu, i šeflera se lepo razvija.
Šeflera deluje i kao prirodni pročistač vazduha, kao i većina sobnog bilja. Ova tropska lepotica upija otrovne i štetne materije prisutne u vazduhu, poput spora, virusa, ugljen-dioksida i ostalih toksina.
Mada upotreba duvana svakako nije preporučljiva, šeflera je pogodna čak i za prostor u kom se on koristi, budući da izvrsno filtrira nikotin i katran.
Možda vam i ove biljke budu interesantne: Dracena | Spatifilum
Vrste
Kao što smo pomenuli, šeflera je izuzetno razgranati rod koji obuhvata stotine vrsta. Oko dvesta od njih se širom sveta uzgaja kao grmlje. U kućnim uslovima se drže mali primerci, praktični za održavanje i lako uklopivi u enterijer. Ovo su neke od popularnih varijeteta koji se gaje kao sobno bilje.
Schefflera arboricola – Najpopularnija vrsta ove biljke, zapravo patuljasta šeflera, žbunaste strukture i malog rasta. Ovaj kompaktan primerak odlikuje se malim, tamnozelenim listovima koji podsećaju na šaku.
Schefflera arboricola ’Gold Capella’ – Varijetet popularan zbog karakteristične boje listova koji su zeleni, sa izrazitim zlatno-žutim šarama. Ovaj interesantni primerak će na upečatljiv način ulepšati vaš prostor.
Schefflera arboricola ’Janine’ – Interesantan varijetet patuljaste šeflere sa malenim listovima prošaranim kremasto-belom bojom.
Schefflera arboricola ’Trinette’ – Varijetet koji se može uspešno gajiti i kao sobna biljka i kao biljka za dvorište, u području bez mraza. Ovaj žbun je lak za održavanje, a odlikuje se zelenim listovima sa jasnim žutim poljima.
Schefflera arboricola ’Luseane’ – Varijetet izrazito zelenih malih listova, gusto raspoređenih. Ovaj maleni primerak je zgodan za svaki unutrašnji prostor, počev od dnevnog boravka do kancelarije.
Schefflera alpina – Ova vrsta je divlja i kao što njen ’alpski’ naziv govori, sposobna da podnese uslove hladnije od onih koji inače pogoduju većini biljaka iz ovog roda. Može porasti i do 180 cm u visinu.
Postoje brojni kultivari šeflera biljke koji se razlikuju prema boji listova, uglavnom prošaranih, poput nekih od ovde pomenutih primeraka. Pojedine vrste služe kao izvor hrane za larve leptira, a neke privlače ptice.
Nega i održavanje
Šeflera nije preterano zahtevna za održavanje, ali je neophodno obezbediti joj adekvatnu negu, koja se ogleda u pravilnom pozicioniranju biljke, adekvatnom zemljištu, optimalnom izvoru svetlosti i temperaturi vazduha, pravilnom zalivanju, orezivanju, presađivanju i razmnožavanju.
Takođe, važno je voditi računa o potencijalnim rizicima za zdravlje biljke.
Sobnim biljkama je potrebno obezbediti uslove koji donekle podsećaju na njihovo prirodno stanište. U tom smislu, šeflera ne iziskuje složene uslove.
Ukoliko sledite osnovne korake koji se tiču nege ove biljke, šeflera će sasvim sigurno lepo napredovati i dugo ulepšavati vaš prostor. Nega nije komplikovana, ali koji su uslovi neophodni za pravilan rast i negu šeflere?
Temperatura
Ovo je biljka kojoj pogoduje srednje topla klima. Poželjni raspon temperature za šefleru kreće se između 15 i 24 stepena, a idealni raspon je između 15 i 18 stepeni Celzijusa.
Šeflera ne podnosi preteranu vrućinu, ali ne treba da bude izložena ni velikoj hladnoći. Šefleru držite dalje od promajnih prostora, pored ulaznih vrata i prozora.
Svetlost
Šeflera voli svetla mesta, no direktna izloženost jakoj sunčevoj svetlosti joj ne prija i može se oštetiti. Polu-senoviti uglovi su najpogodniji za pravilan rast.
Potreba za svetlošću razlikuje se od varijeteta do varijeteta, odnosno boje listova. Primerci sa prošaranim listovima trebaju više svetla, dok zeleni, sa tamnim lišćem, više vole polusenku.
Biljka će vam sama staviti do znanja da li prima dovoljno sunčeve svetlosti, koja joj je svakako neophodna za dobro napredovanje. Ukoliko ne dobija dovoljno svetla, listovi šeflere će se opustiti i klonuti.
Dakle, potrudite se da šefleru postavite na umereno osunčano mesto i proveravajte biljku, kako biste uočili bilo kakve znake da joj je neugodno.
Zalivanje
Koliko je vode potrebno šefleri i kako je pravilno zalivati? ’Kišobran drvo’ traži dosta vode, ali ne voli natopljeno i preterano vlažno zemljište.
Zalivanje je najčešći izazov kod održavanja sobnog bilja uopšte, budući da i premalo i previše zalivanja može oštetiti biljku. Prilikom zalivanja šeflere, treba voditi računa o sledećim stavkama.
Šeflera ne voli da njena zemlja bude preterano vlažna, ali je potrebno redovno zalivanje, posebno u toplim i suvljim mesecima. Tokom letnjeg perioda, zalivajte biljku i dva do tri puta u toku nedelje.
Tokom zimskih meseci, dovoljno je zalivati je jednom nedeljno. Vodite računa da ne preterate i da se zemlja između dva zalivanja osuši.
Cvet
Pomenuli smo da u Australiji šefleru nazivaju ’biljkom hobotnicom’, zbog njenih karakterističnih cvetova koji podsećaju na hobotničine pipke.
Međutim, kao i većina biljaka koje se drže u zatvorenom prostoru, šeflera ne cveta u kućnim uslovima. To se može dogoditi jedino ukoliko biljka raste napolju.
Prihrana
Zemljište za šefleru treba da bude rastresit supstrat, bogat. Kada je reč o prihrani, šefleru treba đubriti tokom vegetativnog perioda, u proleće i leto.
Đubrenje se tada obavlja dva puta tokom nedelje, a preporučuje se upotreba mineralnog đubriva koje je namenjen zelenim biljkama.
Važno je da zemljište za šefleru budu dobro dreniranu; preporučuje se postavljanje drenažnog sloja od kamenčića.
Presađivanje
Šefleru treba presađivati na proleće, u toku rasta biljke. Odrasle biljke ne treba presađivati, već se gornji sloj zemljišta menja u intervalima od po dve godine.
Nepotrebno presađivanje može imati štetan efekat na samu biljku. Za presađivanje je najpreporučljivije koristiti kombinaciju koju čine humus, treset i pesak.
Još jedan aspekt nege šeflere je orezivanje. Ovaj proces nije komplikovan i primenjuje se jednostavnim odsecanjem preraslih grana, što je lako primetiti.
Ono što je takođe prednost šeflere kao sobne biljke, jeste mogućnost da je orezivanjem oblikujete po želji. Sam proces joj ne šteti; štaviše, podstiče rast listova.
Razmnožavanje
Šeflera se može razmnožavati na više načina, uglavnom pomoću reznica ili slojeva. Razmnožavanje putem reznica je čest metod, praktičan i jednostavan.
Za obavljanje ovog zadatka potreban nam je oštar, čist nož. Reznice se uzimaju sa donjeg dela biljke i postavljaju se u pripremljenu mešavinu sastava humus, pesak i treset. Posuda treba da je promera petnaest santimetara.
Reznicu treba postaviti u sredinu saksije i obilno zaliti. Posudu treba držati na toplom mestu, svetlom, ali ne na direktnom izvoru.
Zalivanje treba ponavljati svaki put kada zemljište bude suvo. Da bi reznica pustila koren, potrebno je nekoliko nedelja. Izdanke treba razrezati na vrhu, radi daljeg razgranavanja biljke.
Metod slojeva je malo složeniji, a vrši se na sledeći način. Potrebno je da uklonite sloj kore na stabljici ispod lisnatog dela.
Stabljika se potom savija i ogoljen deo zatrpava zemljom u drugu posudu (prethodno je u njoj pripremljena mešavina humusa, peska i treseta).
Zalivajte zemljište tako da ostaje vlažno. Posle izvesnog vremena, stabljika će pustiti koren.
Ostatak stabljike se potom odseca i dobili ste novu biljku. Varijacija na ovaj metod podrazumeva da nakon uklanjanja dela kore, taj deo stabljike zamotate u mahovinu; ovo se praktikuje ako je stabljika prekratka da bi se mogla postaviti u drugu posudu na opisan način.
Posle izvesnog vremena, stabljika u mahovini klija, mahovina se odbacuje, a mladica odseca i zasebno sadi.
Bolesti i štetočine
Šeflera je generalno dosta otporna biljka. Mogu je napasti pojedine štetočine, mada se problemi uglavnom javljaju usled nepravilne nege.
Nedovoljno ili previše svetlosti, prekomerno ili oskudno zalivanje najčešći su uzroci za bolesti ove biljke. Dok se ne uhodamo, često preterano zalivamo sobno bilje, u strahu da nemaju dovoljno vode.
Međutim, ako vaša šeflera počinje da žuti i da joj listovi opadaju, to može značiti da joj koren truli, te ne može apsorbovati sve potrebne materije iz zemljišta, što je posledica preobilnog i prečestog zalivanja.
Uvek vodite računa da prilikom zalivanja uklonite višak vode iz tacne. Nedovoljno zalivanje, naravno, isušuje biljku.
Preterana izloženost direktnom suncu može da dovede do opekotina listova, te je potrebno da šefleru premestite na mesto sa manje svetla.
Ukoliko, pak, ne prima dovoljno svetlosti, listovi postaju opušteni i klonuli. U tom slučaju, šefleru treba postaviti na mesto sa boljim izvorom svetlosti.
Šefleru mogu napasti sitne bele bubice i pauci. Primetićete ih na listovima biljke, koju je potrebno temeljno očistiti. Insekticid koristite samo ukoliko ih je previše.
Ispiranje uz pomoć vode i sapuna uglavnom će rešiti problem. Treba napomenuti i to da otporna šeflera može biti otrovna za ljude i životinje.
Blago toksični listovi sok biljke može da izazove kožnu reakciju, a takođe i problem sa disanjem, ukoliko se deo biljke unese u organizam, što je redak slučaj.
Radi opreza i veće sigurnosti, uvek je preporučljivo da biljke ovog tipa držite na bezbednoj udaljenosti od male dece i vaših kućnih ljubimaca.
Prodaja i cena
Prodaja je zastupljena kod nas, a cena šeflere zavisi od vrste biljke i veličine, što je opšte pravilo za svo sobno bilje.
Manje sadnice šeflere (oko 50 cm) mogu se pronaći i po ceni od oko 1.000 dinara, dok se odrasli, raskošni primerci visine do 180 cm vrednuju i iznad 10 000 dinara.
Ono što će vas sigurno obradovati je informacije da mi planiramo otvoriti našu prodavnicu sobnih biljaka, gde ćete izmedju ostalih moći da nabavite i šefleru. Kako biste osigurali najbolju cenu, možete se prijaviti na email listu ispod i dobićete obaveštenje kada planiramo da počnemo sa radom. Tom prilikom čekaju vas specijalni popusti.