Šta je prvo što pomislite kada se pomene drvo masline?
Možda je to njena simbolika, ili vas pominjanje masline asocira na mediteranske krajeve i prostrane primorske maslinjake, možda na sam plod, crnu ili zelenu maslinu, ili na jestivo, mirisno i vrlo korisno maslinovo ulje?
Vrlo je verovatno da pomislite baš na svaku od ovih asocijacija.
Maslina je od davnina poznata ljudima, istorija njene upotrebe i važnosti za čoveka je duga.
Pored već pomenutog, maslina se sadi i kao dekorativna biljka, može da se gaji i u saksiji, u varijanti u kojoj ne daje jestive plodove, ali očarava svojim drevnim, a večnim i opčinjavajućim izgledom.
Drvo masline tradicionalno raste širom mediteranskog pojasa, ali je kultivisana i u Australiji, na Novom Zelandu, kao i u Južnoj Americi i Južnoj Africi.
Botanički naziv ove biljke je Olea europaea, odnosno ‘evropska maslina’, a njena grmolika varijanta je klasifikovana kao Olea europaea ‘Montra’, dok je često nazivaju i patuljasta ili mala maslina.
Botanički gledano, Olea europaea je vrsta iz roda Olea, u narodu jednostavno poznata kao maslina, isto kao što se prosto naziva i njen plod.
Postoje na stotine varijeteta ovog drveta, od kojih se većina uzgaja radi ploda i ulja, pa se često o njima govori kao o ‘stonim’ maslinama. Čak devedeset procenata roda masline se utroši na proizvodnju ulja, a ostatak se konzumira.
Reći ćemo, najpre, kako je maslina dobila ime. Pretpostavlja se da je drevno poreklo reči latinskog oliva proto-grčka reč.
Reč ‘ulje’, na grčkom oleum, na engleskom oil, slične zvučnosti i na mnogim drugim jezicima zapravo potiče upravo od reči kojom se označavalo i kojim se i dalje označava drvo masline.
Istorija i poreklo
Maslina, u čijoj lepoti i/ili plodovima i proizvodima do danas uživamo, izuzetno je stara biljna vrsta.
O njenom davnom poreklu svedoče fosilni ostaci na osnovu kojih je možemo pronaći na području istočnog Mediterana, a datirati u oligocen, u period od pre dvadeset do četrdeset miliona godina.
Pre sto hiljada godina, maslinu su koristili ljudi u Africi, na atlantskoj obali Maroka.
Divlje masline su sasvim izvesno postojale i bile sakupljane na istočnom Mediteranu oko dvadeset hiljada godina pre sadašnjosti, a prvi put je uzgojena oko 7000 godina pre nove ere, takođe na Mediteranu.
Oko 3000 godine pre Hrista, maslina je u komercijalne svrhe uzgajana na Kritu i po nekim naučnicima se smatra izvorom kritskog prosperiteta i bogatstva.
Pločice sa natpisima, koštice maslina i delovi drveta u levantinskim grobnicama takođe govore o njenom starom poreklu.
Prethodnici kultivisane masline nisu sasvim poznati. Polen sa maslina pronađen je širom mediteranskog prostora, pa se može zaključiti da je ovaj rod biljaka izvorni sastavni deo mediteranskog biljnog sveta.
Na američki kontinent, gde masline prirodno ne rastu, doneli su ih španski kolonizatori, pa se uzgoj masline proširio najpre na tlu današnjeg Čilea, Perua i Argentine, a onda i severnije.
Od devetnaestog veka, maslina se u Kaliforniji uzgaja radi komercijalne proizvodnje ulja. Maslina se danas gaji čak i u Japanu, gde sa sa tim poslom započelo na početku prošlog veka.
Zanimljivosti i popularnost
Ne može se govoriti o maslini, a da se ne pomene njen veliki simbolički i religiozni značaj. Odavno se samo maslinovo ulje smatralo svetim, a grane masline simbolom mira, ali i slave i obilja.
Pobednici u velikim bitkama ili takmičarskim igrama bili su ovenčani ne samo vencima lovora, nego masline. Grane ovog drveta darivane su i bogovima i smatrane pročišćujućim.
Stari Grci su veoma cenili maslinu, a ulje se često koristilo za negu i posebno za spravljanje parfema. Upotrebljavalo se i ritualno, za pomazanje vladara ili šampiona na sportskim takmičenjima.
Drvo masline, izrazito izdržljive strukture, korišćeno je za izradu ranih ritualnih figurina. Koliko je maslina bila cenjena u Staroj Grčkoj govori to da su Atinjani tvrdili kako drvo potiče baš iz Atine!
Rimljani su takođe voleli maslinu, a čuveni pesnik Horacije hvali ih kada govori o svojoj sopstvenoj ishrani. Maslina je bila i jedan od glavnih elemenata ishrane Izrailjaca, a ulje je korišćeno i u kulinarstvu i u ritualne svrhe.
Setimo se da je golubica Noju donela grančicu masline da ga obavesti o tome da je potop prestao.
Maslinska gora je svakako jedno od najpoznatijih pominjanja masline u Svetom pismu, a u njemu se pominju mnogo puta i sama stabla, i plodovi i ulje.
Takođe, maslina ima mesto i u Kuranu, gde se o njoj takođe govori sa puno poštovanja. Zanimljivo je da se tokom ramazanskog posta negde koriste masline, ako nema dostupnih urmi.
Zanimljivo je koliko je veliku vrednost imalo drvo masline i u srednjem veku.
Pojedini sačuvani vizantijski dokumenti i testamenti u kojima se govori o podeli imanja naslednicima, posebnu pažnju pridaju maslinjacima i stablima masline, toliko da se čak i neka pojedinačna stabla zasebno dodeljuju određenom članu u nasledstvo.
O maslini bismo verovatno mogli da govorimo u nedogled. Pre nego što pređemo na poznate varijetet i opišemo kako maslinu možete uzgajati i u svom domu, pomenućemo još i to da najstarije zabeleženo drvo masline broji oko 3350 godina i nalazi se u Portugalu!
U Atini se jedno drvo procenjuje na 2400 godina. Na Brionima postoji jedno drvo starosti od oko 1600 koje još uvek rađa plodove.
Vrste
Postoji mnogo varijeteta masline, a mi ćemo pomenuti samo neke od onih koji se uzgajaju u saksijama, u kući i uglavnom se smatraju besplodnim, odnosno, prvenstveno se smatraju ukrasnim biljkama.
Oni uglavnom veoma liče na standardnu maslinu. Ako želite da uzgajate maslinu u zatvorenom, važno je da odaberete pogodnu sortu.
Olea europaea ’Arbequina’ – Ovo je kultivar masline, koje daje sitne, aromatične plodove, a prevashodno se gaji u Kataloniji.
Ovaj kultivar se inače gaji zbog velike koncentracije ulja u plodu, na plantažama, ali je mala verovatnoća da će rađati unutra. Kompaktan je i vrlo zgodan za mali prostor.
Olea europaea ’Majestic Beauty’ – Sorta masline za koju postoji najveća verovatnoća da neće rađati plodove, koji nisu poželjni kada se stablo gaji kao ukrasna biljka.
Olea europaea ’Wilsonii’ – Izuzetno lepa i otporna stabla, koju odlikuju linearno oblikovani listovi, zbog kojih je veoma cenjena. Veoma retko daje plod ili ga uopšte ne daje. Cvetovi su mali i neugledni, a list raskošan. Izuzetan je ornamentalni dodatak u različitim pejzažima.
Olea europaea ’Swan Hill’ – Sorta koja retko daje plodove, te stoga pogodna kao dekorativna biljka.
Olea europaea ’Little Olle’ – Kompaktna biljka, te pogodna za gajenje u žardinjerama u dvorištima. Raste veoma gusto, mala je, te stoga pogodna za ograničeni prostor. Dobro ju je premestiti na zaštićeno mesto tokom hladnih zimskih meseci. Ne daje plod i isključivo se gaji u dekorativne svrhe.
Olea europaea ’Skylark Dwarf’ – Takođe mali primerak masline, pogodan za žardinjere i dvorišta. Ima atraktivno sivo-zeleno lišće. Izuzetno retko može dati plod i to ukoliko se u blizini nalazi neko drugo stablo masline putem kojeg može doći do oprašivanja.
Nega i održavanje
Masline koje se uzgajaju pre u dekorativne svrhe, nego radi plodova, očaravaju svojim izgledom, a impresivna istorija ovog roda svakako dodaje na njihovoj vrednosti i lepoti.
Masline možemo da gajimo u saksijama, one će biti manjeg rasta i možemo ih po potrebi premeštati. Važno je da im obezbedimo uslove koji će nalikovati prirodnim.
Već smo naučili koji su to osnovni koraci kojima se treba baviti kada je reč o uzgajanju ma koje biljne vrste, a to se posebno odnosi na biljke u saksiji.
Treba obezbediti prigodnu količinu svetlosti, odgovarajuću temperaturni raspon, dovoljno vode, te biljku pravilno presađivati, orezivati, razmnožavati i štititi od štetočina i drugih problema.
U najkraćim crtama, drvetu masline je važno obezbediti dovoljnu količinu svetla koje je ovoj mediteranskoj biljci neophodno da bi se razvijala, sačuvati je od prevelike hladnoće, voditi računa da u njenoj okolini vazduh slobodno struji i, naravno, posebno obratiti pažnju na zalivanje.
Temperatura
Masline generalno mogu podneti dosta velike temperaturne raspone, počev od pustinjske vrućine, pa do hladnoće.
Ovo drevno i nadasve dugovečno i otporno drvo dobro podnosi temperature do -9 stepeni Celzijusa, mada ih ne treba duže izlagati tako niskim temperaturama.
Možemo reći da maslini najviše prijaju suva i topla leta i blage zime.
To i jesu uslovi u kojima maslina prirodno raste na Mediteranu.
Zbog toga je preporučljivo da saksiju sa stablom masline premestite napolje kada se napolju stabilizuju toplije temperature, polovinom meseca maja.
Prijaće im sunčana lokacija na balkonu ili u dvorištu, već u zavisnosti od uslova. Važno je i da unutra prima dovoljno svetlosti.
Svetlost
Govoreći o svetlosti, sunčevi zraci su maslinama vrlo dragi. Sve sorte i tipovi maslina vole sunce i ono im je neophodno za pravilan rast i razvoj.
Ako sadite maslinu napolju, odaberite lokaciju koja je dobro osunčana tokom dana, odnosno, na kojoj će drvo imati osam sati dnevno sunčeve svetlosti.
U svakom slučaju, obezbedite maslini dovoljno svetla.
Zalivanje
Masline vrlo dobro podnose žegu, ali im je ipak potrebno obezbediti određenu količinu vode, posebno tek nakon sadnje i tokom izrazito sušnih i toplih delova godine.
Zalivanje se preporučuje svake nedelje tokom prve godine od sadnje u saksiji. Važno je da je posuda dobro drenirana, to jest da ima otvore za oticanje vode.
Stablo se zaliva pri dnu, tako da se ne kvasi lišće. Ako primetite da su listovi postali smeđi ili da opadaju, to je znak ili preteranog ili preoskudnog zalivanja.
Ako je zemlja previše sova ili preterano natopljena vodom, to će loše uticati na ishranu i koren biljke i može joj naškoditi. Sunčeva svetlost i temperaturni uslovi takođe utiču na frekvenciju zalivanja.
U principu, za maslinu u saksiji takođe važi opšte pravilo da biljku treba zaliti onda kada se površinski sloj sasvim osuši i da je drenaža apsolutni ključ dobre nege.
Tokom zimskih meseci maslina nema potrebu za istom količinom vode kao leti i u toplom periodu i zalivanje se može ograničiti i na jednom mesečno. Ako primetite znake sušenja, zalijte je.
Cvet
Maslina ima bele cvetiće koji formiraju grozdove, a drvo cveta obično između maja i juna.
Kao i mnoge druge biljke, ako se gaji u zatvorenom, maslina verovatno neće procvetati.
Prihrana
Glavna stavka kod odabira zemljišta za maslinu je pre svega dobra drenaža.
Masline generalno mogu da se prilagode raznim uslovima, ali mešavina koja je šljunkovita ili peskovita je najbolje rešenje.
Ako gajite maslinu u saksiji u kući, obavezno odaberite mešavinu koja se dobro drenira, poput mešavine za kaktuse. Možete dodati perlit.
Za prihranjivanje masline u saksiji koristite sporootpuštajuću prihranu dvaput mesečno od ranog proleća, a tokom jeseni i zime koristite azotno đubrivo za sobne biljke.
Nije potrebno malčovanje ili kompostiranje, zato što zadržava više vode nego što je to maslini neophodno.
Presađivanje
Sadnicu masline iz posude iz rasadnika treba presaditi u novu saksiju. Možete se odlučiti za veću saksiju, kako je ne biste morali često presađivati.
Važno je da je posadite na istu dubinu kao što je bila zasađena u prvobitnoj posudi.
Kasnije presadite biljku onda kada je to potrebno, odnosno ako joj koren postane zgusnut u saksiji.
Presađivanje može biti potrebno prvih nekoliko godina. Presadite maslinu u saksiju za jedan broj veću.
U slučaju da je već zasađena u najveću moguću saksiju za vaše uslove, dodajte malo novog zemljišta.
Još jedna od stavki vezanih za negu i održavanje vaše masline je orezivanje. Ono služi za oblikovanje biljke i sprečava pojavu ploda.
Razmnožavanje
Drvo masline se najlakše i najjednostavnije razmnožava putem reznica, ako i mnoge druge biljke.
Potrebno je odvojiti reznicu dužine oko petnaest santimetara na kojoj se nalaze bar jedan do dva lisna čvorića.
Za sadnju pripremite posudu sa zemljištem za kaktuse. Reznicu do pola zabodite u zemlju.
Učvrstite zemlju oko reznice i zalivajte svakodnevno. Biće potrebno nekoliko meseci da nova biljka pusti korenje.
Kada mlada biljka uspostavi korenski sistem, možete nastaviti sa standardnom preporučenom negom.
Bolesti i štetočine
Bez obzira na to da li maslinu gajite napolju ili u kući, mogu je napasti određene štetočine.
Glavni neprijatelj biljaka u ovom smislu su skale, insekt koji progriza listove i stablo kako bi se hranilo biljnim sokom.
Kako biste predupredili ovog proždrljivca proveravajte biljku s vremena na vreme, zagledajući ispod listova.
Ukoliko je insekt prisutan, možete upotrebiti odgovarajuće insekticidno sredstvo.
Masline mogu da obole i od nekih gljivičnih bolesti biljaka, paje vrlo važno obezbediti im dobru cirkulaciju vazduha.
Kao što je već pomenuto, premalo ili previše zalivanja takođe može veoma da naškodi biljci i zato o tome treba posebno voditi računa.
Prodaja i cena
Sadnice masline možete nabaviti u našim rasadnicima po ceni od oko 2000 dinara za sadnicu visine oko jedan metar, u kontejneru ili saksiji.
